Iz­grad­nja gondole na Kalemegdanu ponovo aktuelna

Izgradnja gondole na Kalemegdanu ponovo aktuelna Kontroverzni projekat prošle godine zaustavila sudska odluka, a gradonačelnik Aleksandar Šapić kaže će ga grad realizovati ukoliko se utvrdi da „on ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana”Nijedna gradska vlast u poslednjih osam godina koliko se najavljuje gradnja gondole Kalemegdan–Ušće nije odustala od tog projekta uprkos protivljenju i stručne javnosti i građana, a njena gradnja ponovo je aktuelizovana izjavom gradonačelnika Aleksandra Šapića. On je pre dva dana kazao da će grad realizovati projekat izgradnje gondole ukoliko se utvrdi da „on ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana”. Da nijedan gradonačelnik od 2016. nije bio protiv tog projekta svedoči i to da osporavana gondola ima uporište u planskim dokumentima od 2018. kada je za nju usvojen plan detaljne regulacije, a našla se u budžetu grada i za ovu godinu i za nju je opredeljeno 500.000 dinara.

– Nije taj projekat toliko skup da bi moralo da se odustane od njega ukoliko može da se sprovede – kazao je Šapić, a preneo Tanjug.

Sigurno je da na listi gradskih projekata ima neuporedivo skupljih projekata od žičare preko Save koja bi trebalo da poveže Beogradsku tvrđavu, odnosno Park Kalemegdan, koji je deo tog spomenika kulture od izuzetnog značaja, sa Novim Beogradom, ali postoje i mnogo potrebniji infrastrukturni projekti od gondole.

Sasvim je izvesno i to da bi ona već bila na stubovima da Upravni sud proleća 2021. nije poništio građevinsku dozvolu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz aprila 2019. kojom je bilo dozvoljeno izvođenje pripremnih radova. Od kada je i prošlogodišnjom sudskom odlukom po tužbi „Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu” (RERI) zaustavljena izgradnja gondole o njoj se do danas nije govorilo, a kako nezvanično saznajemo u resornom ministarstvu, ono „nema aktivnih predmeta na temu beogradske gondole”. To, naravno, ne znači da se oni neće aktivirati, ali kako stvari stoje, ne onom brzinom kao što jesu prethodnih godina jer sada je mnogo prečih projekata sa kojima i grad i republika moraju da se uhvate ukoštac.

Rešenjem koje je sud ukinuo investitoru „Skijalištima Srbije” i Gradu Beogradu, kao sufinansijeru, bilo je dozvoljeno izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole Kalemegdan koji obuhvataju postavljanje gradilišne ograde, postavljanje instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima.

Upravni sud u Beogradu je krajem aprila 2019. doneo privremeno rešenje kojim je naloženo zaustavljanje radova na izgradnji žičare na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koje je usledilo dve godine kasnije.

Ovaj sud je, kako je tada istakao RERI, zaključio da je zahtev za odlaganje izvršenja rešenja osnovan i da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu i da bi bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.

Zahtev da se na Kalemegdanu obustave aktivnosti u vezi sa podizanjem gondole u proleće 2019. uputili su koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa u Srbiji zatraživši od nadležnih da zaustave gradnju gondole.

Oni su ocenili da je ovaj projekat u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa i nepovratno bi ugrozio Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Srbiju.

Ti stručnjaci bili su i pokretači i onlajn peticije protiv podizanja gondole. Izgradnji žičare usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti između ostalog ocenjujući da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.

Na sve argumente struke i kritike javnosti gradski čelnici su uzvraćali tvrdnjom da su prigovori neosnovani što nije bilo prvi put, setimo se samo protivljenja stručne javnosti izgradnji „Beograda na vodi”.

U gradu su kao uporište za prestoničku žičaru naveli to da se slični objekti u okviru spomenika kulture grade i u drugim inostranim gradovima, da zidine tvrđave podno kojih bi se gradila beogradska gondola nemaju istorijsku vrednost, da se zbog žičare neće iseći mnogo stabala na tvrđavi, kao i da će gondola biti još jedna turistička atrakcija prestonice.

Koliko su bili ubedljivi ti argumenti govori i to da je deo građana i predstavnika opozicije u međuvremenu pozvao da se telima brani tvrđava ako počne izgradnja gondole.

Daliborka Mučibabić