Školska lektira ne sme da podstiče rasizam

„Nekad bejah Ciganin, a sada sam Rom. Kakva divna promena u životu mom. Al̕̕ sada nam stižu veseli saborci, juče bili Srbi, danas Crnogorci. Mene to ne zanima, ja teram po svom. Ja sam Srbin, Ciganin, Crnogorac, Rom...”, tim je stihovima u intervjuu za „Politiku” 2010. godine Branislav Brana Crnčević odgovorio na pitanje koje je nacionalnosti. Ko je tada, a već su u to vreme prošle decenije od osnivanja romskog pokreta i zvaničnog priznavanja naziva Romi, zamerio velikom književniku što se ne libi da izgovori i napiše reč na „C” u svojim stihovima? Danas se žučna polemika u javnosti vodi zbog narodne pitalice: „Pitalo Ciganče majku: – Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka?” na stranici lektire za treći razred osnovne škole „Narodne umotvorine lake za đake trećake” Nataše Stanković Šošo, u izdanju kuće „Klet”. Polemika je pokrenuta burnim negodovanjem pokreta Opre Roma Srbija (ORS), koji smatra da se takvim sadržajem podstiču stereotipi, diskriminacija i rasizam. ORS ističe da je „etnička pristrasnost u udžbenicima i nastavnim planovima i programima protiv Roma sistemski problem”, da „nastavni planovi i programi često pristupaju temama o Romima na nepotpun i obmanjujući način” kao i da „nastavnici često umanjuju ili previđaju a mnogi čak i podstiču rasizam protiv Roma”.

Iz institucije poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Politici” je potvrđeno da su od ORS-a dobili pritužbu protiv Ministarstva prosvete i IK „Klet” zbog pomenute narodne pitalice sa zahtevom da se ona izbaci iz lektire. I pre nego što se poverenik izjasnio o ovom pitanju, IK „Klet” je odlučila da „spornu” pitalicu izbaci iz zbirke „Narodne umotvorine lake za đake trećake”, iako je, kako su precizirali, ta pitalica preuzeta iz relevantnih izvora, među kojima je i „Antologija govornih narodnih umotvorina” u izdanju Matice srpske i Srpske književne zadruge. Za takav potez izdavača i izvinjenje koje je uputio romskoj zajednici iz ORS-a kažu da je to korak u dobrom pravcu uz napomenu da zamena pitalice u lektiri ne menja suštinu odnosa prema romskoj zajednici.

– Ogromna većina predstavnika romske zajednice mišljenja je da je ova „pitalica” u najmanju ruku uvredljiva. Cilj je da se borimo protiv stereotipa a ne da ih produbljujemo, pogotovo ne kroz školsku lektiru – kaže za „Politiku” Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Da li je ova polemika uvod u desetkovanje lektire u našem školstvu, pitaju profesori srpskog jezika i književnosti.

– Da li ćemo iz programa proterati sva dela u kojima se pominje reč Cigani? A među njima su i dela našeg jedinog nobelovca Ive Andrića „Na Drini ćuprija”, gde Ciganin Merdžan hirurški precizno nabija na kolac da nesrećnik što duže ostane u životu, ili „Anikina vremena”, gde je jedna od Anikinih služavki jednooka Ciganka, ili pripovetku „Put Alije Đerzeleza”, u kojoj se glavni junak fatalno zaljubljuje u zanosnu Zemku Ciganku. Da li treba izbaciti i Puškinovu poemu „Cigani”, Raičkovićeve „Zapise o crnom Vladimiru”, „Rane jade” Danila Kiša, „Belo Ciganče” Podgoreca, Lorkin „Ciganski romansero”, pesme Jovana Jovanovića Zmaja, Miroslava Antića... – zanima srbiste.

Jasno je da je reč o kapitalnim delima nacionalne i svetske književnosti čiji je izvorni tekst takav kakav jeste, u skladu s vremenom kad je napisan. Ipak nameće se i retoričko pitanje da li ikome pada na pamet da se ova dela „prevode”, pa da budu, na primer: Puškinovi „Romi”, Lorkin „Romski romansero”, „Belo Romče” Podgoreca, „Rom hvali svoga konja” Čika Jove Zmaja?

– Kapitalna književna dela u kojima se pominje reč Cigani ne treba da se isključe iz nastavnih planova i programa. To su dela koja su napisana pre osnivanja romskog pokreta 1969. godine i održavanja prvog kongresa Roma u Londonu 1971. godine, kada je i zvanično priznat naziv za Rome. Važno je da moje kolege u obrazovno-vaspitnom radu sa decom uvek naglase da se za Rome naziv Cigani koristio do 1969. godine i da je pogrdan. Uloga prosvetnih radnika od suštinskog je značaja pa i kada se obrađuju sadržaji u kojima se pominju Romi, a pristup analizi dela treba bude afirmativan prema romskoj zajednici. Ako bismo uzeli za primer pesmu „Ciganin hvali svoga konja” našeg velikog pesnika Čika Jove Zmaja, namerno ističem našeg, jer mi Romi sebe smatramo sastavnim delom naše divne države Srbije, izuzetno je važno da se Rom koji prodaje svoga konja prikaže kao mudar, rečit, snalažljiv trgovac, a nikako kao lažljivac i prevarant. U tom pravcu bi morala ići analiza ovog književnog dela. Potpuno sam ubeđen da ogromna većina kolega prosvetnih radnika upravo tako i pristupa i da takva dela koriste u cilju razvijanja empatije, razumevanja i tolerancije prema Romima u cilju sprečavanja rasizma i diskriminacije – zaključuje Nakić.