Orban obnavlja staro savezništvo

Od početka rata u Ukrajini tradicionalno dobri odnosi između Mađarske i Poljske, prateći eskalaciju sukoba, uglavnom su išli silaznom linijom. Za razliku od izrazito proukrajinskih stavova zvanične Varšave, mađarski premijer Viktor Orban, osim uvođenja sankcija Rusiji, nijednom nije pokazao spremnost da sledi kurs poljskog kolege  Mateuša Moravjeckog.

Krajem jula, Orban je ocenio da su poljsko-mađarski nesporazumi emocionalne prirode,  jer Mađari „rat koji je u toku tretiraju kao borbu dva slovenska naroda”, dok Poljaci „osećaju da se i oni bore u njemu”. Moravjecki je, pak, otvoreno govorio da su se „putevi Poljske i Mađarske razišli”, ali da Poljska ne učestvuje u ratu u Ukrajini, koji vode Ukrajinci podržani američkim i evropskim oružjem.

Međutim, poljski premijer je nakon nešto više od mesec dana odlučio da izmeni stav o saradnji sa Orbanom. U skladu sa namerom Poljske da se obnovi rad Višegradske grupe u punom kapacitetu, Moravjecki je, uz „uvažavanje osetljivosti ukrajinskih prijatelja” odlučio da se ponovo uspostave odnosi sa Mađarskom u oblastima u kojima postoje obostrani interesi. To se, pre svega, odnosi na koordinaciju aktivnosti dve vlade prema Briselu, s obzirom da i Poljska i Mađarska još ne mogu da koriste sredstva iz evropskih fondova, inače, namenjena sanaciji ekonomske štete izazvane pandemijom virusa korona.

U vladi Poljske nadaju se  da bi, nakon izmene zakona o sudovima u Sejmu, Evropska komisija tokom novembra mogla da prekine blokadu finansijske pomoći. Sličnim putem krenuo je i Orban. Mađarski parlament priprema predlog zakona o kancelariji za borbu protiv korupcije, kao i formiranje posebne radne grupe koja će uključivati, između ostalog, nevladine organizacije koje bi vršile nadzor nad trošenjem sredstava iz EU. Nova kancelarija preduzela bi restriktivne mere ukoliko mađarske vlasti ne preduzmu korake da spreče, istraže i reše nepravilnosti u vezi sa prevarom, sukobom interesa, korupcijom i drugim zloupotrebama sredstava. Pored toga, planirana radna grupa imala bi ulogu savetodavnog tela kancelarije i u njoj bi ravnopravno bili zastupljeni predstavnici izvršne vlasti Mađarske i nevladinih organizacija.

Mađarska se, poput Poljske, suočava sa slabljenjem vrednosti nacionalne valute i inflacijom, pa je  Orbanova vlada pod sve većim pritiskom da postigne dogovor sa EU o dobijanju finansijske podrške za infrastrukturne projekte.  Najave Moravjeckog o obnovi odnosa sa Orbanom izazvale su nezadovoljstvo u poljskoj opoziciji koja ukazuje na ankete o raspoloženju članstva Fidesa prema ratu u Ukrajini.  Prema navodima  „24.hu” jednog od najznačajnijih mađarskih političkih portala, čak 49 odsto birača Fidesa smatra da su za izbijanje rusko-ukrajinskog rata najodgovornije – SAD, dok je svega tri odsto simpatizera Orbana  imalo stav  da je  to  Rusija.  Oko 12 odsto ispitanika veruje  da je najveća krivica Ukrajine za  ratnu krizu, dok oko 32 odsto nije imalo odgovor. Analitičari uglednog poljskog nedeljnika „Politika” ocenjuju da obnova saradnje sa Orbanom predstavlja još jedan neuspešan pokušaj predsednika PiS Jaroslava Kačinjskog da izvuče Poljsku iz pozicije „parije” unutar EU i da, poput zahteva za nemačkim ratnim reparacijama, ovaj potez ima marketinški značaj namenjen biračima.

Treba očekivati da bi prvi koraci u obnavljanju saradnje  Orbana i Moravjeckog mogli da se odnose na zajedničke poslovne interese u energetici. Poljski energetski koncern „Orlen” nedavno je kupio akcije lokalne kompanije „Lotos”, ali je zbog antimonopolskih mera EU morao i da preko 400 nekadašnjih „Lotosovih” benzinskih stanica proda  MOL-u. Iz ove mađarske naftne kompanije najavili su da su poslovi na rebrendiranju benzinskih pumpi uveliko u toku i da će potrošačima u Poljskoj isporučivati gorivo iz poljskih rafinerija nafte. Pored toga, vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) i Fides  mogle bi  ponovo zajednički nastupiti u Evropskom  parlamentu sa drugim desničarskim strankama i pokretima u jeku najavljene gasne krize. Poljski mediji inače ističu nedavne izjave mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta o ruskom „Gaspromu” kao „pouzdanom partneru”, kao i očekivanom nesmetanom snabdevanju Mađarske preko „južne trase” („Turski tok”). Premijer Moravjecki smatra da će Poljska spremno dočekati nastupajuću gasnu krizu i da će jedini trenutni energetski problem, oko transporta uglja iz prekookeanskih zemalja, uskoro biti rešen novom dinamikom u radu poljskih železnica. Poljska se priprema za otvaranje Baltičkog gasovoda početkom oktobra, koji će povezati ovu zemlju sa Norveškom i Danskom. Očekuje se da će puštanjem u rad ovog gasovoda Poljska u potpunosti rešiti nedostatak ruskog gasa i da će početkom sledeće godine moći da koristi oko 80 odsto njegovih ukupnih kapaciteta.