Da li su institucije BiH „državne” ili „zajedničke”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Jedna naizgled bezazlena sintagma za bošnjačke i srpske političke predstavnike već tri decenije inspirativan je povod za neiscrpne rasprave jer spada u set pitanja koja u kompleksnoj zemlji imaju mnogo dublje značenje od onog koji odaju na prvi utisak.

Jesu li institucije BiH „zajedničke” – kako ih najčešće oslovljavaju Srbi ili su to „državni” organi – kako bi to voleli Bošnjaci, određenje je kojim onaj ko ga upotrebljava na izvestan način indirektno govori o tome kako doživljava BiH – kao centralizovanu zemlju ili zajednicu dva entiteta.

Uporište za tezu da se radi o zajedničkim institucijama, Srbi crpe iz Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH koji je ustrojstvo zemlje bazirao na državotvornosti entiteta, iz kojih se delegiraju predstavnici u organe BiH.

Na primer, dva entiteta su potpuno odvojene izborne jedinice u kojima građani biraju predstavnike za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, dok srpske delegate Doma naroda parlamenta BiH bira direktno Skupština RS u Banjaluci.

Kvota za raspodelu ministara u Savetu ministara BiH takođe je bazirana na etničkom principu, dok člana Predsedništva BiH iz RS biraju direktno građani Srpske. To je ustrojstvo koje je za predstavnike RS potvrda da je BiH na izvestan način uređena kao državna zajednica ili kao zajednica dva visokoautonomna i državotvorna entiteta, pa su sledom te logike i institucije BiH „zajedničke”.

S druge strane, Bošnjaci drugačije čitaju Ustav BiH i Dejtonski mirovni sporazum i za njih je Bosna i Hercegovina hijerarhijski nadređena entitetima i stoga se njene institucija definišu kao „državne”. Zavrzlamu koja u sebi nosi i političke pa i pravne primese pokušao je da „razreši” Denis Zvizdić, parlamentarac u Predstavničkom domu parlamenta BiH, ali iz svega što je usledilo od njegovog nedavnog zahteva da se iz Zakona o zastavi BiH izbriše odrednica „zajedničke institucije” pre bi se mogao steći utisak da je potkopao argumente Sarajeva, jer njegova inicijativa nije usvojena.

Naime, sporeći odrednicu „zajedničke institucije” koju svi srpski predstavnici baziraju kao izvedenicu iz logike Dejtonskog sporazuma, on je u stvari podsetio javnost na to da takva odredba postoji i u Zakonu o zastavi BiH. Zvizdić je zatražio izmene tog zakona i brisanje te odredbe koja na sarajevskoj političkoj sceni remeti utisak kakav žele imati o BiH, ali taj predlog nije dobio podršku u Parlamentu BiH, pa je upućen u procedure dodatnog usaglašavanja. Međutim, izvesno je da se s predlogom u kasnijoj proceduri neće saglasiti srpski predstavnici.

No, koliki je stepen poverenja Bošnjaka u vlastita uverenja u postojanost BiH, na izvestan način svedoči i najava samog Denisa Zvizdića koji je rekao da će od Ustavnog suda BiH zatražiti da „zabrani upotrebu termina zajedničke institucije”, čime bi se, ako uopšte prihvati da razmatra ovakav zahtev, ova pravosudna institucija – koju Srbi opisuju kao ustanovu sklonu presedanima – mogla upustiti i u kontrolora načina izjašnjavanja.