Pariz upoznao Sirogojno i naše nasleđe

Sirogojno – Fotografije, kratke priče, filmski isečci, eksponati o našim vekovnim običajima, porodici, tradicionalnoj ishrani i muzici, narodnim neimarima i veštim zanatlijama, neumornim pletiljama i rabadžijama privukli su ovog meseca pažnju u evropskoj metropoli Parizu. Trajala je ovde u Kulturnom centru Srbije od 1. do 17. septembra izložba „Sirogojno – Dnevnik jednog veka”, koju su pripremili Muzej “Staro selo” iz Sirogojna i “Super star Culture” uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije.

– Na ovoj izložbi, koja promoviše naše bogato kulturno nasleđe, nastojali smo da podatke koje prate period od 100 godina prikažemo kroz kratke narative u formi dnevnika, čime približavamo lokalnu istoriju i kulturu. Lični i društveni događaji u planinskom delu zapadne Srbije tokom 20. veka ilustrovani su na kolažnim panelima, a posebno su istaknute dokumentarne fotografije sela, Muzeja pletilja i mode „sirogojno” džempera. Živeći svoj običan život ljudi stvaraju istoriju i kulturu, a iz te male privatne istorije mogu se posmatrati veliki događaji, privređivanje, graditeljstvo, stanovanje, odevanje, verovanja, rituali, tradicija, kulturno nasleđe u celosti. Upravo se zato dnevnik nametnuo kao forma kojom je moguće to ispričati, pa i kako je Sirogojno pletenjem krenulo u svet i zašto je svet došao u Sirogojno – navode u Muzeju „Staro selo” ističući nezaboravne zasluge kreatorke Dobrile Smiljanić za taj prvi svetski iskorak, kao i značaj istraživanja kojima je etnolog dr Rade Poznanović (1924–2014) stvorio inspiraciju za lik naratora u pomenutoj izložbi.

Parižane je zainteresovala postavka „Sirogojno – Dnevnik jednog veka” o zlatiborskom selu i našoj tradiciji. „Izazvala je pažnju, veliki broj ljudi došao je da je pogleda, a inače značajan broj stranaca posećuje Kulturni centar Srbije, svakako i zbog njegovog izuzetnog položaja, preko puta Centra ’Žorž Pompidu’”, izjavila je za naš list Jelena Toskić, muzejski savetnik u „Starom selu” koja je jedan od autora ove izložbe.