Beogradski sajam vina bez ćirilice

U ime „vinopija”, zastave i statuta, u ime našeg novog puta, podržavamo ovo, ali i protestujemo. Zašto? Beše i prođe Beogradski sajam vina, ali mnogo šta ostade za čuđenje. Prvo, ulaznice behu preskupe za tako malo zadovoljstva; prodajne cene vina ne behu nigde ispod 1.000 dinara; mali „srk” je ostavio samo slatko-gorak ukus „božje kapljice” u ustima i ništa više. Drugo, servisna služba i sav marketing su u mnogo čemu podbacili. Ljudi koji su pravili prospekte, reklame i vodiče kao da ne znaju ništa o tome. Podsećamo – reklama je dozivanje, hvaljenje, napadna i drska ponuda robe, ona je pridobijanje kupaca i nagovor da je uzmu, ona je i kompletna studija kupčevih mogućnosti, emocija i navika. Ništa od toga ne doživesmo u halama Sajma.

Treće, i najvažnije: svi prospekti i malobrojni vodiči behu na engleskom i na latinici. Jesmo li to bili u nekoj zapadnoj metropoli ili u našem belom gradu? Kome su ta slovesa bila namenjena? Nazivi svih firmi, reklama, etiketa i cenovnika (čak i srpskih) behu na latinici. Ćirilice ne beše nigde, ni za lek (sem malog makedonskog prospekta „Okusi vina i život”). Ovo nisu bezazlene stvari! Ćirilično pismo svi moramo braniti, jer je ono prvo „slovo” našeg jezika i kulture, simbol je našeg identiteta koji je ozbiljno ugrožen, jer ga „treba uništiti i zatreti kao nakot”. To je višedecenijska strategija katoličanstva, od koje se ne odustaje. U stvari, to je i lukava kamuflaža ispod koje se krije suština, jer je lakše i bezopasnije napadati azbuku i pismo nego narod.

Pružajući podršku dobrim idejama, želimo da se ovakvi sajmovi održavaju, ali se moramo mnogo ozbiljnije pripremiti i otkloniti navedene slabosti.

Branko Kosić,
Beograd