U moru stradalo 20 migranata

Od našeg dopisnika

Atina – Nova tragedija migranata u grčkom moru. Više od 20 mladih žena iz afričkih zemalja stradalo je u brodolomu u istočnom Egeju, nedaleko od ostrva Lezbos. Jak vetar i visoki talasi progutali su čamac u kojem se nalazilo 40 osoba, a reč je o ženama s decom. Spaseno je devet žena, spasilačke operacije se nastavljaju, ali je mala verovatnoća da je još neko od 15 putnika čamca koji je plovio s turske obale uspeo da se spase iz uzburkanog mora.

Iste noći, u brodolomu kod ostrva Kitira, iz čamca sa oko 100 migranata koji je doživeo brodolom spaseno je 80 ljudi zahvaljujući brzoj akciji grčke priobalne straže. Očevici kažu da ih je prilikom ukrcavanja na turskoj obali bilo oko sto, pa se potraga nastavlja, mada s malom nadom da je bilo ko uspeo da se spase.

Nažalost, ovo je samo jedna iz serije tragedija na moru i kopnu u kojima su ove godine stradale desetine migranata koje su trgovci ljudima s turske strane čamcima slali u grčke teritorijalne vode. Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u svakodnevnim verbalnim napadima optužuje Grčku za „ubistva migranata” tvrdeći da u Egejskom moru „sahranjuje nevine ljude, što je zločin protiv čovečnosti”. Atina odgovara objavljivanjem snimaka na kojima se vidi kako turska obalska straža gvozdenim šipkama tuče migrante u čamcu primoravajući ih da nastave put u pravcu grčke teritorije.

Grčka nastavlja da se čvrsto drži strategije zasnovane na dva osnovna zadatka: zaštiti granica i naroda. Atina poručuje da će poštovati međunarodno pravo i evropske sporazume i da, bez obzira na pritiske i provokacije s turske strane, svoje granice neće otvoriti za migrante.

Tokom prošle godine zabeležen je najniži priliv migranata za deset godina, 8.800 u odnosu na milion, koliko ih je u Grčku nezakonito ušlo 2015, ili 72.000 registrovanih 2019. godine. Ipak, za prvih osam meseci 2022. broj migranata ponovo raste i za 64 odsto je veći nego u istom periodu lane. Po rečima ministra za migraciju Notisa Mitarakisa, situacija na ostrvima, gde je pre nekoliko godina u prihvatnim kampovima bilo i do 40.000 migranata, sada je mnogo bolja – ostalo ih je oko 3.000. U funkciji su 34 izbeglička kampa, a ranije je postojao čak 121. Lokalne zajednice u kojima su prihvatni centri država je pomogla sa 73 miliona evra, koji su utrošeni u njihovu modernizaciju ili izgradnju novih.

„Najvažnije je saznanje da Grčka više ne predstavlja za reku migranata ulazna vrata u EU, jer danas preko naše teritorije prelazi samo četiri odsto njih, u odnosu na 60 procenata 2015”, naglašava ministar za migraciju Mitarakis.

Pojačana je kontrola, došli su u pomoć i oficiri graničnih policija iz drugih zemalja, obezbeđena je najsavremenija oprema za osmatranje i Grčka produžava izgradnju ograde koju podiže duž granice s Turskom. Plan „Akritas”, kojim se dopunski pojačava zaštita granice, obuhvata i podizanje ograde ukupne dužine od oko 120 kilometara.

Ipak, da bi rezultati bili bolji, neophodna je puna solidarnost EU, koja nije bila na zavidnom nivou i duži period je problem migranata ostavljala Grčkoj da ga sama rešava. I pored problema, postignuti su značajni rezultati, broj migranata je smanjen i učinjeno je mnogo za zbrinjavanje dece – maloletnih izbeglica i migranata bez roditeljske pratnje – koja su proteklih godina delila sudbinu svojih sunarodnika u pretrpanim kampovima, a danas imaju adekvatnu zaštitu. Zahvaljujući zakonskim odredbama, od 2020. je identifikovano njih 5.500, posle čega su dobili odgovarajući smeštaj, školovanje u grčkim školama, a njih 1.300 je tokom ove godine preseljeno u 13 evropskih zemalja.