Subotičanin preteča Kubertena

Subotica – Olimpijske igre, koje su sada u punom jeku u Pekingu, obnovljene su 1896. u Atini. Međutim, antički olimpijski duh je 16 godina pre toga oživeo na Paliću kod Subotice

Priča o Palićkoj olimpijadi (zvanično Palićke sportske igre) počela je 1876. kada je Lajoš Vermeš otišao u Grčku da sa Mironovog „Bacača diska” uzme meru da bi u Subotici napravio isti takav sportski rekvizit. Vodila ga je ideja o osnivanju sportskih igara u kojima bi se nadmetali mladići antičkog duha i tela. Želeo je da se nastavi tradicija Olimpijskih igara za čije obnavljanje u to vreme još nije bila pokrenuta inicijativa, tako da je subotički plemić bio preteča barona Pjera de Kubertena.

Svoju ideju je sproveo u život 26. avgusta 1880. Takmičenja na Paliću su obuhvatala samo tri sportske discipline (rvanje, skok udalj i bacanje kugle), ali je kasnije njihov broj povećavan.

Da bi Igre imale gde da se održavaju u svoj voćnjak na Paliću je postavio fiskulturne sprave i napravio atletske staze. Sportski kompleks je dovršen 1891, čime su stvoreni mnogo bolji uslovi za takmičare i gledaoce.

Na obali Palićkog jezera je sagradio i svojevrsno olimpijsko selo u kome su imali privilegiju da se smeste, naravno o njegovom trošku, takmičari iz drugih mesta. Bile su to kula „Bogojvar”, a kasnije i vila „Lujza”, koje i danas postoje (jedna je pansion, a druga napuštena i oronula).

Kao mecena Palićkih sportskih igara Vermeš je potrošio ogroman deo porodičnog bogatstva, ali zbog toga nikada nije zažalio. Palić, tada već ugledna banja i letovalište imućnih, postao je zahvaljujući njemu i novi sportski centar srednje Evrope u kojem su pored tradicionalnih sportova (jahanje, streljaštvo i rvanje) počeli da se neguju i novi (biciklizam, boks, mačevanje, bacanje diska, gimnastika, itd).

(/slika2)S namerom da u Srbiji populariše moderne sportove, a pre svega fudbal, Lajoš Vermeš je bio i u Beogradu. Kralja Aleksandra Obrenovića je toliko fascinirao da je postavljen za dvorskog majstora i učitelja mačevanja. Inače, sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili 1884.

Palićka olimpijada je bila tako veliki događaj da se na nju išlo u frakovima i svečanim haljinama. Posebni vozovi su zbog toga dolazili iz Segedina, a publika je dočekivana muzikom i svečanim topovskim salvama. Na fotografijama iz tog doba se lepo vidi tribina na kojoj su sedeli važni gosti s kupljenim kartama. Ulaznice su prodavane i za stajanje, a veoma je uspešno funkcionisala i kladionica.

Sam Vermeš je bio vrstan takmičar, između ostalog pobednik biciklističke trke Budimpešta – Košice. Na Paliću je napravio i biciklističku pistu.

Vermešova olimpijada je preteča i zimskih olimpijskih igara. Među zimskim sportovima je čuveno bilo jedrenje na ledu na Palićkom jezeru.

Palićka olimpijada je prestala kad je izbio Prvi svetski rat. Obnovljena je na 120 godina od osnivanja na inicijativu Sportskog udruženja „Olimpija” i uz pomoć Skupštine opštine Subotica i Javnog preduzeća „Palić-Ludaš”.

– Po završetku Olimpijade u Kini održaće se Palićke igre. One su prava atrakcija za mlađi naraštaj, pogotovo što ima starih disciplina kao što su: skok udalj iz mesta, trka biciklom preko prepreka, dizanje tega (točak vagona), plivanje sa preprekama, veslanje u starim kostimima u starim čamcima, bacanje kugle... Zimi su na programu kuglanje na ledu, brzo klizanje, klizački maraton, vuča saonica, voženje bicikla sa klizaljkama, itd, – kaže Ištvan Valihora, predsednik palićke „Olimpije”.

Na Paliću je Lajošu Vermešu podignut spomenik, čiji je autor Vera Gabrić-Počuča. Njegovom otkrivanju je prisustvovao i Lajošev unuk Mihalj sa svojim sinovima Tiborom i Atilom.

– Veoma smo ponosni na njega. Svi njegovi potomci, uključujući mene i moje sinove, bavili su se sportom, – rekao nam je Mihalj Vermeš, koji je s ponosom govorio o tome kako je njegov deda nosio olimpijsku baklju za Igre u Nemačkoj 1936. – Dedi je pripala velika čast da je baš on nosi kroz Suboticu. Time mu je odato priznanje za sve što je uradio ovde za afirmaciju sporta. Otac mi je pričao da je deda, iako je imao više od 70 godina, trčao kao mladić ulicama grada.

Direktor JP „Palić-Ludaš” Dragan Miljković ističe opredeljenost da se Palićka olimpijada održava svake godine i leti i zimi:

– Izdvajamo sredstva, jer Igre danas imaju tradicionalan značaj i služe promociji Palića kao turističke destinacije. Mnogi koji dođu ovde zatraže da im se pokažu borilišta i neki detalji organizacije Palićke olimpijade, kao i gde se ona održavala.