Da li je Rusija na rezervi s krstarećim raketama

Rusija je u poslednih 48 sati sručila na Ukrajinu kišu projektila, možda i najveću od početka sukoba. Ispalila ih je iz vazduha, s kopna i mora, sa severa, istoka i juga.

Bilo je jasno da se radi o odmazdi za dizanje Krimskog mosta u vazduh.

Osim elektroenergetskih postrojenja, koja su, čini se, bila primarna meta, pogođeni su i civilni objekti u Kijevu i nizu drugih gradova, namerno ili ne. Stotine gradova i sela širom zemlje ostalo je delimično ili potpuno bez struje ili vode. Najmanje 14 ljudi stradalo je, uz gotovo stotinu ranjenih.

Ruske snage lansirale su najmanje 84 krstareća projektila i 24 bespilotne letelice, od kojih su 13 takozvani dronovi-kamikaze iranske proizvodnje Šahid 136, saopštio je Glavni štab ukrajinske vojske. Rusi su iskoristili čitav arsenal svojih navođenih projektila: Kh-101, Kh-555, Kalibar, Iskander, S-300 i Tornado-S.

Raketirani su, među ostalima, Lavov, Zaporožj i okolina Kijeva i Hmeljnickija, kao i elektrana u oblasti Vinica. Ukrajinski mediji pišu o dvadesetak ispaljenih raketa.

Iz ruskog ministarstva obrane izjavili su da su ponovno izveli napade "dalekometnim precizno navođenim oružjem iz vazduha i mora protiv vojnih zapovednih i kontrolnih objekata i energetskog sistema Ukrajine i da su pogodili sve mete”.

Prema proceni časopisa Forbs, samo jučerašnji napadi koštali su Rusiju između 400 i 700 miliona dolara. Samo jedan moderni krstareći projektil KH-101 košta oko 13 miliona dolara, jedan krstareći projektil Kalibr 6.5 miliona, a jedan balistički projektil kratkog dometa Iskander 3 miliona dolara.

Forbs podseća i da je Rusija poslednji raketni napad ovih razmera izvela krajem maja, kad je ispalila između 60 i 80 projektila. Ukupno je od 24. februara lansirala više od 1300 projektila, čiju vrednost ovaj list procenjuje na 7.5 milijardi dolara.

Pitanje koje se stoga nameće je da li ih Rusija poslednjih nekoliko meseci izbegavala zato što je štedela Ukrajinu, kao što neki tvrde, ili zato što je štedela vlastite, ograničene i skupe zalihe navođenih projektila?

Na spekulacije da Rusiji ponestaje navođenih projektila pozabavio se britanski voni analitičar Majkl Klark, koji smatra da je to očigledno jer je već u više navrata pribegla "improvizaciji".

"Videli smo rakete koje se zabijaju u zgrade, a koje su zapravo protivbrodske rakete s bojevom glavom od pola tone, namenjene protiv nosača aviona", komentarisao je za Skaj Njuz aludirajući na sovjetske krstareće projektile Kh-22 stare više od 50 godina i prilično neprecizne. Rusija je njima, tvrdi on, navodno greškom, pogodila trgovački centar u gradu Kremenčuku krajem maja gađajući obližnju fabriku Kredmaš.

"Korišćenje projektila S-300 u ovoj ulozi i u ovim okolnostima može da znači da Rusiji ponestaje ili raketa zemlja-zemlja ili delova potrebnih za navođenje raketa vazduh-vazduh ili njihovih komunikacijskih sistema", zaključio je tada američki nevladin Institut za proučavanje rata (ISW). Ne treba posebno napominjati da je i S-300 puno neprecizniji kad gađa kopnene mete, za koje nije primarno dizajniran.

Ukrajinska obavještajna služba tvrdi da je Rusima ostalo 45 odsto projektila. U ovom propagandnom nsdmetanju, izvrću se činjenice i podaci pa je teško da se utvrdi pravo stanje stvari.

pa je vrlo teško reći koliko ih je zaista preostalo. Ne sme da se ispusti iz vida da ruski pogoni vojne industrije rade neprekidno, u smenama. I valja da se ima u vidu da Rusija ima kindžale koje je samo isprobala i pokazala njihovu ubojitu moć, ali i još aduta iz te grupe.

Ipak, predstavnik ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki izneo je procenu da im je preostalo oko 45 odsto projektila ukupno i najviše 20 odsto balističkih projektila Iskander. Da li su to izjave da bi se umirila ukrajinska i zapadna javnost ili imaju osnova, pitanje je koje čeka odgovor u sledećem poglavlju ovog sukoba. Ukrajinu naoružanjem snabdeva više zapadnih zemalja i to treba da se ima u vidu kada je odnos snaga u pitanju.