Svet se pretvorio u komercijalu

Član „Beogradskog sindikata” i poznato domaće hiphop lice Boško Ćirković Škabo više od pola života bavi se ovom vrstom muzike. Osim članstva u matičnom sastavu, Škabo je i solo umetnik, producent i izdavač. Nedavno se u prodaji pojavio njegov drugi solo album „Remek delo” koji je posle petogodišnje diskografske pauze objavila izdavačka kuća „Magmedija”, na čijem se čelu nalazi ovaj beogradski reper.

Na pitanje zašto je napravio toliko dugačku pauzu između dva albuma, Ćirković kaže:

– Osim što sam bio izuzetno aktivan sa „Sindikatom”, desile su mi se promene i na privatnom planu. Oženio sam se, dobio sina Nemanju čija slika krasi omot „Remek dela”, a njemu sam i posvetio novi album. Na izdanju se nalazi 11 pesama, gostovali su razni muzičari, od Skaj Viklera, preko di-džejeva Ajrona, Ucea i Ejpa do Janka iz grupe „Filjo di putana” koji je odsvirao gitaru u naslovnoj pesmi s albuma – otkriva Škabo na početku razgovora.

Škabo kaže i da mu pored dugogodišnjeg staža na sceni ne nedostaje motivacije:

– Pazi, ja kao ekonomista imam posao u struci, a hiphopom se bavim više od deset godina. Ova vrsta muzike daje mi mogućnost da se izrazim, ona poseduje u sebi taj neki bunt koji liči na pank muziku. To kažu kritičari, i to je jedna od retkih stvari u kojima se ja sa njima slažem. Ne moraš da budeš ne znam kako tehnički potkovan ili virtuoz da bi se bavio ovim vrstama muzike. A ono što sam od muzike naučio primenjujem i u životu. Želim da živim van sistema, po nekim sopstvenim pravilima, onoliko koliko je to moguće, pošto se ceo svet u međuvremenu pretvorio u komercijalu.

Uprkos opštoj oceni da je hiphop najvitalniji pravac u domaćoj pop muzici, Škabo ukazuje na reperske teškoće:

– Mediji su veoma zatvoreni za nove izvođače. Na primer, kada Feđa i ja dajemo intervjue, novinare više zanima da li smo imali probleme i zabrane od same priče o muzici. Kada uputimo takvu primedbu, odmah krene priča o urednicima kojima to nije zanimljivo, evo ti si jedan od retkih koji me je pozvao da pričamo o tome. Skoro sam snimao spot i kad sam išao po TV stanicama otkrio sam poraznu istinu da velika većina njih uopšte ne pušta spotove, i što je još tragičnije, nemaju ni muzičke urednike. I onda, ako novinare ne zanima, i meni je glupo da kao izdavač svuda pričam da „Whosee? klapa” iz Boke Kotorske ima odličan album. Posle ispada da imamo deficit izvođača, ali činjenica je da samo „Sindikat”, „Bed kopi”, Marčelo i Đus imaju više od 20 koncerata godišnje, a to je jedini izvor prihoda.

Zamoljen da prokomentariše uspeh Marčela, Ćirković spremno odgovara:

– Marčelo jeste kvalitetan reper, sa kojim sam ja i sarađivao, ali pitanje je da li bi uspeo da nema jakog menadžera i jaku izdavačku kuću iza sebe koja ga je „pogurala”. Možda bi on ostao samo „ortak iz Paraćina” da nije bilo svega toga. Mislim da je on talentovan, ali se sa njegovim stavovima ne slažem, posebno ne sa činjenicom da je na jednom koncertu pre dve godine skinuo zastavu zemlje u kojoj živi, sa kojom se „Sindikat” kasnije vratio na scenu. E sad, pitam ja tebe: da li bi to mogao da uradi u Hrvatskoj sa hrvatskom zastavom ili u Švajcarskoj sa švajcarskom? Naravno da ne. Ali takva klima vlada u medijima, ta neka „politička korektnost”, koja verovatno i nije loša u tom nekom kontekstu smirivanja strasti, ali jednostavno ne odgovara realnosti.

Osim osvrta na domaće repere, Škabo ima mnogo toga da kaže i na temu regionalnog hiphopa:

– Znam da i „Sindikat” i mene slušaju i u Hrvatskoj ali ne želim da ikoga dovodim u nepriliku tražeći da nam tamo organizuje koncert. U imenu benda nije slučajno ono „beogradski”, a Beograd je glavni grad Srbije. Zato, s druge strane imamo, Eda Maajku koji je u Srbiji ne znam kako popularan, a suptilno u svojim pesmama repuje da je „Knin u ’Oluji’ oslobođen” i u prvom licu jednine ima pesmu u kojoj je plaćeni ubica iz Srebrenice.

Osnova cele priče je u ekonomiji, a zna se da je Srbija i u ono vreme bila ekonomski zavisna od Slovenije i delimično Hrvatske. Odavde su išle sirovine, a nama su od njih stizali gotovi proizvodi. Slovenija i Hrvatska su mala tržišta, i zato sada te priče „balkansko a naše” i druge zajedničke uspomene kao što je drug Tito. Nemam ništa protiv, rep je u svojoj suštini sloboda izražavanja, ali sumnjam da je to u njihovim slučajevima iskreno, već je promišljeno, a to već nema veze s repom. Mi smo to uvek radili direktno i neuvijeno i imali probleme zbog toga.

Za kraj razgovora Škabo kaže:

– Nastupaću gde god me pozovu, veoma mi znače pozitivne kritike koje dobijam od svojih najbližih i fanova putem Interneta. Daleko smo odmakli i u snimanju trećeg albuma „Sindikata”, ali ne mogu da ti još uvek kažem kada će se on pojaviti na tržištu.