Protiv Čukaričkog kao protiv Kelna

U četvrtak je Partizan odigrao jednu od onih utakmica, koje bi trebalo još dugo da ga nadahnjuju. Nije stvar samo u tome što je pobedio Keln, nego što je to bio drugi trijumf u međusobnim okršajima i to u razmaku od samo nedelju dana.

Dvostrukom pobedom protiv tima iz Nemačke nije moglo da se pohvali ni ono pokolenje, koje je ostvarilo najveći uspeh u klupskoj istoriji, jer je u sezoni 1965/66, na putu do finala Kupa šampiona, izgubilo od Verdera u Bremenu s 1:0 (u Beogradu je bilo 3:0 za „crno-bele”). Pa ni onaj najslavniji Zvezdin tim, prvak Evrope 1991. U polufinalu je savladao Bajern u Minhenu (2:1), a kod kuće izborio nerešeno (2:2).

U Humskoj večeras (18,30 č) gostuje Čukarički, protiv koga niko u našoj ligi ne može unapred da računa na bodove. Uostalom, i mesto na tabeli koje zauzima ekipa s Banovog brda to potkrepljuje. Ali, razume se, Partizan zbog toga niti sme, niti hoće da spusti durbin. Uostalom, i trener Petrić je, uz pohvale gostima, rekao da je njegov tim favorit i da sve zavisi samo do njegovih igrača.

Tako će i da bude ako Partizan nastavi s onakvim pristupom kakav ga krasi od sloma u Sremskoj Mitrovici. Posle ispadanja u šesnaestini finala Kupa Srbije od prvoligaša Radničkog, „crno-beli” su kao kaznena ekspedicija. Pregazili su, najpre, kod kuće Vojvodinu (4:1), pa u Kelnu nokautirali domaćina (1:0), onda začas posla slomili u gostima Voždovac (4:0) i svoju moć potvrdili u Beogradu protiv nemačkog predstavnika u Ligi konferencija (2:0).

Partizanovi igrači su se za samo pola meseca otrgnuli od stuba srama i visoko uzleteli, ali bi bilo kobno ako ijedan od njih nosem počne da para oblake. Njihov trener je uveren da su i dalje čvrsto na zemlji i tako i ne gleda ko je gde na tabeli. Ukoliko protiv Čukaričkog uđu u meč kao da je Keln, dakle, kao ris ljut i kao lisac mudri, onda će i „belo-crne” s Banovog brda da uklone sa svog puta.

Pokazalo se, i uoči predaha u prvenstvu, a i posle njega, da ovaj Partizan ima daha ne samo da izdrži zgusnut raspored utakmica (zbog Svetskog prvenstva u Kataru jesenji deo našeg šampionata se završava ranije nego obično), nego da iz tih bitaka crpe novu snagu. Ispostavilo se da izgaranje nije i sagorevanja i da i naši timovi mogu da podnesu ritam kakav imaju najbolji u najjačim evropskim ligama.