Ostavka koja nije nikog iznenadila

Iako je samo dan ranije najavila da će i pored svih kritika u javnosti zbog katastrofalne ekonomske politike i zahteva i iz njene Konzervativne stranke da se povuče, ostati na vlasti jer je „borac, a ne neko ko odustaje”, Liz Tras je juče ipak podnela ostavku. I to posle samo 45 dana boravka u Dauning stritu, u najkraćem premijerskom mandatu u istoriji Velike Britanije. Njen odlazak s premijerske funkcije nije bio veliko iznenađenje ni za koga na Ostrvu, već samo epilog onoga što se dešavalo tokom proteklih šest burnih sedmica njenog predsedavanja britanskom vladom.

„Priznajem da, s obzirom na situaciju, ne mogu da ispunim mandat za koji me je izabrala Konzervativna partija”, saopštila je Trasova obraćajući se desetinama novinara okupljenih ispred sedišta britanskih premijera.

Priznala je da je njen ekonomski program poremetio tržište i podelio njenu Konzervativnu stranku.

„Došla sam na funkciju u vreme velike ekonomske i međunarodne nestabilnosti. Porodice i preduzeća su se brinuli kako da plate račune. Putinov ilegalni rat u Ukrajini ugrožava bezbednost celog našeg kontinenta i naša zemlja je predugo u stagnaciji zbog niskog privrednog rasta”, navela je Trasova.

Istakla je da je Konzervativna partija izabrala i dala joj mandat da to promeni. „Radili smo na smanjenju računa za energente. Napravili smo viziju za niske poreze, ekonomiju visokog rasta koja bi iskoristila slobode bregzita”, navela je ona i naglasila da se sastala s predsedavajućim Komiteta 1922. ser Grejemom Brejdijem, s kojim se dogovorila da se izbori za rukovodstvo stranke završe u toku sledeće nedelje.

Liz Tras je u prvih mesec dana na čelu kabineta uradila ono što nijedan njen prethodnik nije – odustala je od programa s kojim se kandidovala da vodi zemlju put ekonomskog oporavka posle skandala s bivšim premijerom Borisom Džonsonom.

Odlazeća premijerka je rekla da je njena vlada imala spreman program podrške građanima zbog povećanja račune za struju i da je promenila odluku o povećanju nacionalnog osiguranja i visini poreza na radnike i kompanije. U realnosti, od njenog plana oporavka ostale su samo veće stope na hipoteke i veći bonusi bankarima. Uspela je da obori funtu na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar i primorala britansku centralnu banku da interveniše kako bi sprečila širenje ekonomske krize. Zbog njenog prvobitnog plana, od koga je bila prinuđena da odustane, o smanjenju poreza bogatima, kritikovao je čak i američki predsednik Džozef Bajden, koji je takvu politiku nazvao pogrešnom.

Postala je predmet podsmeha i na društvenim mrežama, gde su je upoređivali sa zelenom salatom i pitali se koja od njih može da duže traje. Mnogi su dali prednost salati.

Pokušavajući da se izvuče iz sve većih neprilika u koje je zapala, smenila je bliskog političkog saveznika, ministra finansija Kvasija Kvartenga i imenovala Džeremija Hanta. Međutim, završni udarac karijeri Trasove na premijerskom mestu zadala je ostavka ministarke unutrašnjih poslova Suele Brejverman.

Kako pišu britanski mediji, Džonson posle ostavke Liz Tras namerava da se ponovo kandiduje za lidera konzervativaca. Podsetimo, u julu je nakon niza skandala, pre svega zbog žurki u Dauning stritu u vreme korone, bio primoran da podnese ostavku. Sada veruje da je od „nacionalnog interesa” da se vrati na izgubljenu poziciju u stranci.