Bajden ponovo povlači naftu iz rezervi

Američki predsednik Džozef Bajden namerava da u decembru ponovo povuče naftu iz rezervi da bi umanjio cenu goriva i umirio inflaciju tri nedelje pred izbore za Kongres.

Vlada je odlučila da na tržište izbaci još 15 miliona barela nafte u okviru mera koje je donela odmah posle izbijanja rata u Ukrajini, odobravajući povlačenje do 180 miliona barela. Kako piše list „Ju-Es-Ej tudej”, to je najveća količina „crnog zlata” koju je jedna američka administracija odobrila za povlačenje. Za rezervama se poseže uglavnom posle prirodnih katastrofa, kakve su udari uragana.

Rast cena, a posebno poskupljenje goriva, najvažnije je političko pitanje u Americi pred novembarske izbore za Kapitol i guvernere u brojnim saveznim državama. Predviđa se da će inflacija nešto viša od osam odsto koštati Bajdenovu Demokratsku stranku većine u Predstavničkom domu Kongresa, a možda i u Senatu. U junu je cena goriva dosegla rekordnih pet dolara za galon (3,78 litara). Iako je u međuvremenu spala na oko četiri dolara za galon, to je i dalje više od onoga na šta su Amerikanci navikli.

Prema saopštenjima iz Bele kuće, za rast cena energenata i u Americi i u svetu kriv je ruski napad na Ukrajinu. Moskva odbacuje optužbe podsećajući da je cena „crnog zlata” dramatično porasla kad su SAD i EU zabranile uvoz ruske nafte zbog izbijanja rata u Ukrajini.

Uskoro se očekuje novi talas poskupljenja jer je kartel OPEK plus, koji predvodi Saudijska Arabija, pre dve nedelje saopštio da će smanjiti proizvodnju nafte i tako povisiti cenu energenata. Bajden je odluku zalivske kraljevine primio kao ličnu uvredu, jer je letos putovao u Saudijsku Arabiju upravo da bi od bliskoistočnog saveznika tražio da poveća proizvodnju „crnog zlata”. Zbog toga što se tada susreo sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom, šef Bele kuće je pretrpeo brojne kritike. Prema izveštajima američkih obaveštajnih agencija, princ Muhamed je naredio masakriranje saudijskog disidenta i američkog rezidenta Džamala Hašogija u Turskoj 2018.

Bajden je kritikovao svog prethodnika Donalda Trampa jer ništa nije preduzeo kad je saznao za ubistvo u saudijskom konzulatu u Istanbulu, ali ni sadašnja američka administracija ni na koji način nije kaznila princa Muhameda. Pojedini senatori i kongresmeni iz Demokratske stranke upozoravali su Bajdena da treba da odustane od puta, što je smatrao i deo medija. Predsednik je ipak otišao u Saudijsku Arabiju i molio za veće količine nafte, da bi saudijski prestolonaslednik uradio sve suprotno od onoga što je Bela kuća tražila od njega.

Dok neki kritičari tvrde da 15 miliona barela nije dovoljno da pokrije količinu nafte koja se u Americi potroši u toku jednog dana i da to ne može da obori cenu goriva, drugi upozoravaju na opasnost od toga da se državne rezerve isprazne. SAD trenutno raspolažu sa 400 miliona barela nafte u državnim rezervama, što su najmanje sačuvane količine u poslednjih 40 godina. Vlada tvrdi da je to zasad dovoljno i da će dopuniti rezerve čim bude mogla da kupi naftu po ceni između 67 i 72 dolara po barelu. Danas se nafta prodaje za 90 dolara po barelu. Prema porukama iz administracije, treba samo premostiti period do kraja godine, kad se od domaćih kompanija očekuje da će povećati proizvodnju. Američke kompanije još nisu vratile proizvodnju na nivo od pre epidemije virusa korona, ali je potražnja gotovo jednaka onoj od pre pandemije.

Kako saznaje „Politiko”, Bajdenova administracija stalno iza scene pritiska američke proizvođače da izbace više nafte na tržište. Bilo je i javnih kritika, kao kad je Bajden u septembru pozvao proizvođače da snize cene. Ministarka za energetiku Dženifer Granholm čak je poimence prozvala „Ekson mobajl” jer se ova kompanija oglušila o vladinu molbu da smanji izvoz i bolje snabde domaće potrošače.