Evropske odluke prazne džepove srpskih dužnika

Evropska centralna banka (ECB) „obradovala” je domaće dužnike zadužene u evrima još jednim povećanjem kamata. To znači da će onima koji su do krova nad glavom došli zajmom koji se indeksira u evropskoj valuti u skorije vreme ponovo biti veće mesečne rate za otplatu. ECB je povećala ključne kamate za 0,75 odsto što se odražava na euribor prema kome se usklađuju stambeni zajmovi sa promenljivim kamatom kod nas. Šestomesečni euribor sada iznosi 2,103 odsto, a šestomesečni 1,578 procenata. Ove, inače, međubankarske kamate menjaju se svakodnevno.

Kamata na depozite banaka položene kod ECB podignuta je za 75 baznih poena na 1,5 odsto, na najviši nivo od 2009. godine, kamata na glavne operacije refinansiranja povećana je sa 1,25 na dva odsto, a kamata na dnevne pozajmice banaka sa 1,5 na 2,25 procenata.

ECB je treći put uzastopno povećala kamate ove godine, nakon uvećanja kamatnih stopa za 50 baznih poena u julu i za 75 baznih poena u septembru. Centralna banka 19-članog valutnog bloka takođe je najavila da će početi sa povlačenjem gotovine iz bankarskog sistema kako bi se izborila s rekordno visokom inflacijom. Kamate podižu sve centralne banke kao odgovor na rastuću inflaciju.

Stručnjaci kažu da povećanje kamata za čak tri četvrtine poena po zasedanju centralnih banaka predstavlja najagresivniju kampanju pooštravanja monetarne politike od ranih osamdesetih godina prošlog veka. Novac postaje sve skuplji i za sadašnje i za buduće dužnike. Rast kamata pogodiće gotovo sve dužnike stambenih kredita, jer su zajmovi uglavnom ugovarani po promenljivoj kamatnoj stopi, jer je ona povoljnija. Novi iznos rata za kredite odobrene po varijabilnoj kamatnoj stopi zavisi od vrednosti glavnice, visine kamatne stope, kao i od toga kada je kredit inicijalno uzet i na koji period, jer se menja struktura glavnice i kamate tokom otplatnog perioda. U slučaju zajmova odobrenih po fiksnoj kamatnoj stopi neće doći do promene anuiteta.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije navodi da je buduća kretanja kamatne stope na indeksirane kredite u evrima nezahvalno prognozirati, ali je izvesno da će se nastaviti sadašnji trend povećanja koji je uslovljen rastom referentne kamatne stope Evropske centralne banke.

„Očigledno je da je završena era jeftinog novca i da se sada monetarna politika vraća u realne tokove kako bi se suzbila inflatorna kretanja i sprečila recesija evropske ekonomije. No, bez obzira na sadašnje trendove još smo daleko od istorijskog maksimuma koji je zabeležen tokom oktobra 2008. godine, kada je šestomesečni euribor bio blizu 5,5 odsto”, kaže Vasić.