Kipar priželjkuje više srpskih turista

Od našeg specijalnog izveštača

Nikozija –Teško je naići na putokaz, obaveštenje, meni u restoranu ili tablu na ulazu u muzej i arheološko nalazište na Kipru a da natpisi nisu napisani i na ruskom jeziku. Domaćini su se prilagodili ruskim turistima, ali ruskih turista gotovo da nije bilo ove godine. Zbog dešavanja u Ukrajini, Evropska unija je zabranila letove iz Rusije, što je ruske državljane omelo da posete ostrvo na koje su masovno dolazili pre rata.

Turistički radnici i Ministarstvo turizma ponovo se prilagođavaju novoj realnosti, koja nalaže da se mora pronaći zamena za ruske turiste. Kiprani su zainteresovani da privuku i daleko veći broj posetilaca iz Srbije, što nije neostvarivo ako se zna da postoji direktna avionska linija između Beograda i Larnake. I pre rampe za ruske turiste, Kipar se zbog epidemije virusa korona suočio s problemom u turizmu, koji činu petinu ekonomije. Posle dve teške godine, stvari se vraćaju na staro. Turisti ponovo dolaze na ostrvo, samo ne ruski turisti. Kipar se otvara za druga tržišta. Kao što Evropa ističe da ne želi da više zavisi od ruskog gasa, i Kiprani kažu da ne žele da zavise od ruskih turista.

Pandelis Joanidis iz Ministarstva turizma objašnjava da je ono malo ruskih turista koji su došli na Kipar ove godine uglavnom stizalo preko aerodroma u Srbiji i Jermeniji (letovi iz Rusije u Srbiju se regularno odvijaju). Prema njegovim rečima, Kiprani još nisu ostvarili rezultate iz 2019, kad je zabeležen rekordan broj turista, ali se šire na nova tržišta.

„Do ovog trenutka ove godine imali smo tri miliona turista, dok smo 2019. imali četiri miliona turista. Mi smo još 2019, dakle pre svih ovih događaja, napisali novu strategiju za turizam, koja je podrazumevala širenje na nova tržišta”, podvlači Joanidis.

S obzirom na ono što je usledilo – epidemiju i rat – strategija se pokazala vizionarskom.

„Pre rata, na Kipru je godišnje letovalo 800.000 Rusa. Oni su nam bili druga najveća grupa gostiju posle Britanaca, koji su bili i ostali najbrojniji. Ove godine imamo i puno Izraelaca i stanovnika centralne i severne Evrope. Prvi put su uspostavljeni direktni letovi sa Francuskom”, objašnjava Joanidis.

Jorgos Minas, koji je u Ministarstvu turizma zadužen za razvoj tržišta, najavljuje da će sledeće godine biti više direktnih letova između Srbije i Kipra.

„Epidemiju i rat u Ukrajini vidimo kao priliku da razvijamo turizam i privučemo nove goste, na primer iz Srbije, Švajcarske, Češke i drugih zemalja. Rusi gotovo da nisu dolazili ove godine. Mi i ne želimo da budemo zavisni od ruskih turista”, objašnjava Minas.

Prema njegovim rečima, mnogo ljudi iz inostranstva investira na Kipru, a veliki broj stranaca ovde studira ili provodi penzionerske dane. Kako se za vreme i posle pandemije prešlo na rad od kuće jer više nije važno odakle radite, brojni stranci su izabrali da rade s Kipra, uživajući u ovdašnjem suncu tokom skoro cele godine.

Rusi preovladavaju među strancima koji žive na Kipru, posebno u Limasolu. U ovom gradu možete kupovati i dobiti gotovo sve usluge na ruskom, a u ovom gradu izlazi i list na ruskom jeziku „Vestnik Kipra”. Stranci koji su dolazili na Kipar kao veliki investitori neuobičajeno brzo su dobijali državljanstvo, što je poznato kao praksa dodeljivanja takozvanih zlatnih pasoša. Zbog kritika Evropske unije, stalo se s praksom „zlatnih pasoša”, ali stranci koji ulažu veliki novac na ostrvu i dalje mogu računati na trajno prebivalište.

Tatjana Kovtun je 43-godišnja Ukrajinka koja u Kijevu ima marketinšku agenciju i lanac poliklinika, ali je pre tri godine došla na Kipar. Investirala je u hotel u letovalištu Protaras i stekla pravo na boravak na Kipru.

„Došla sam zato što sam videla poslovnu priliku, a ne radi papira. Mogla sam da dobijem pravo na boravak bilo gde u Evropskoj uniji za daleko manje para, ali htela sam da ovde otvorim hotel i pokrenem biznis. Ovde vidim poslovnu priliku jer Kipar ima 360 sunčanih dana godišnje i bistru vodu kao da ste na Maldivima, samo što je mnogo jeftinije nego da ste na Maldivima”, ističe Tatjana Kovtun, koja se ovde preselila sa suprugom i troje dece.

Njena desna ruka je Ruskinja Elena Tatarnikova, koja je pre sedam godina došla na Kipar i udata je za Kipranina.

„I većina naših gostiju su dosad bili Rusi, ali morali smo da se preorijentišemo na sve turiste. Među zaposlenima imamo i Ukrajince, Bugare, Kiprane, a među gostima Izraelce, Francuze, Poljake, Nemce”, ističe Elena Tatarnikova.

Kipar se nada da epidemija i rat nisu samo izazovi već i prilika da se privuku novi turisti i da se još brže razvije turizam. Kipranima je jednom već pošlo za rukom da krajnje nepovoljnu situaciju iskoriste za unapređivanje turističke ponude. Kad je turska vojska okupirala sever ostrva, Republika Kipar je ostala bez oblasti Famagusta, u kojoj je turizam jedino razvijan. To je nagnalo Kiprane da počnu da razvijaju turizam i u drugim oblastima pa su tek posle toga stranci počeli da upoznaju Limasol, Pafos, Aja Napu ili Protaras.