Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjA

S plavih visina pravac Goli otok

Zlatko Dimčović bio je jedan od najuspešnijih civilnih pilota još u staroj Jugoslaviji, ali je zbog četvorogodišnjeg boravka na zloglasnom ostrvu izbrisan iz vazduhoplovne istoriografije
Златко Димчевић (Фотографије из Музеја ваздухопловства)

Blistava karijera, prvi među najboljim jugoslovenskim pilotima, mnogo sati provedenih u plavim visinama. A, onda se sve urušilo, brže nego bilo koja kula od karata. Zlatko Dimčović, jedan od prvih naših civilnih pilota, zbog četiri godine provedene na ozloglašenom Golom otoku, izbrisan je iz vazduhoplovne istoriografije.

Govorio je šest jezika, pored pilotske, imao i zvanje vazduhoplovnog inženjera, od 1936. do 1939. leteo za nemačku „Lufthansu”, a onda je rat u Evropi zaustavio sve njegove planove i uspehe. U januaru 1940. zaposlio se u domaćem Društvu za vazdušni saobraćaj „Aeroput”, ali ni to nije dugo potrajalo. Kapitulacijom zemlje 1941. svi avioni ove kompanije su uništeni, a piloti se rasuli širom sveta. Zlatko je, s nekolicinom kolega, ostao u Beogradu.

Hapšenje kod Postojne

Bogatom radnom i životnom biografijom ovog vrsnog pilota bavio se beogradski publicista Jovo Simišić, strpljivo i uporno doznavajući mnoge dosad nepoznate detalje njegove burne, a pre svega neobične karijere. Do danas nema odgovora zašto je, recimo, odustao od bekstva u Tursku, aprila 1942. godine, iako je sve već bilo dogovoreno, a plan do tančina razrađen. Prema nekim saznanjima, do oslobođenja se krio u Homolju, da bi 27. oktobra 1944. u činu kapetana ušao u sastav Vazduhoplovstva NOVJ.

– Prvi je leteo u eskadrili za veze Vrhovnog štaba, potom u transportnoj grupi, on je obavio prvi let na relaciji Beograd–Sofija, 12. februara 1948. Ređale su se potom i druge dužnosti zbog kojih je nagrađivan i hvaljen. Uistinu, pravi profesionalac u svom poslu – otkriva Simišić, u razgovoru za „Magazin”. – Tih posleratnih godina obnove i izgradnje imao je dozvolu da upravlja svim avionima koji su korišćeni u tadašnjem civilnom vazduhoplovstvu Jugoslavije.

Stamen, obrazovan, naočit brzo se dokazao i u mnogim društvenim organizacijama koje su ga nagrađivale i pohvaljivale. U izdanju „Narodne tehnike” 1950. pojavljuje se njegova knjiga „Pilotaža narodu”. Listamo građu o ovom vrsnom pilotu. Kakva briljantna karijera, posebno u godinama pred Drugi svetski rat. Njegovim dolaskom u „Aeroput” kolektiv se gotovo preporodio, nagoveštavajući mnoštvo poslovnih uspeha.

Avioni su uvek izazivali veliko interesovanje

Nepunih pola godine radio je i u JAT-u, da bi ga 2. juna 1950. posle jednog prinudnog sletanja kod Postojne uhapsili i odveli na Goli otok.

Mnoge kontroverze isplele su se i oko tog hapšenja. U beleškama koje je ostavio istoričar Čedomir Janić, vrsni poznavalac prilika u vazduhoplovstvu i nekadašnji direktor Vazduhoplovnog muzeja u Surčinu, postoji i verzija da je, navodno, hteo da avionom DC-3 prebegne u Bugarsku. Sačuvana su i u knjigu pretočena sećanja Mihaila Simića, jednog od logoraša s Golog otoka, koji se sa Zlatkom upoznao na izdržavanju kazne.

Jači od poniženja

Prema tim beleškama, dok je „Lufthansom” leteo na liniji Beograd–Berlin i obratno, u ovom nemačkom gradu se upoznao sa sovjetskim kolegama. Brzo su učvrstili prijateljstvo, da bi ga jednom prilikom oni zamolili da, kad već leti nad Čehoslovačkom, osmotri i obrati pažnju šta se sve radi i kakve su aktivnosti na čehoslovačko-nemačkoj granici. U to vreme avioni nisu leteli mnogo visoko, a postojala su i solidna optička sredstva.

– Ništa Zlatko nije sakrio šta je radio pre i za vreme Drugog svetskog rata – otkriva Simišić. – Nije sakrio ni da je dostavljao izveštaje jednom od pilota – sovjetskih obaveštajaca. I sve bi bilo dobro da nije došla Rezolucija IB. Neko ga je, očigledno, prokazao, pa su kola najednom krenula nizbrdo.

Sa otvaranja linije za Sofiju, 12. februara 1948. Dimčović sa kapom i brkovima u pozadini

Na Golom otoku, među ostalim zatočenicima, ostao je upamćen kao sjajan kozer i umni analitičar ljudi, društva i događaja. Simić ga je ovako opisao: „Izgledao je kao da je imao oko 50 godina. Glava, kao da ju je klesao Mikelanđelo. Pravilno oštre crte, produhovljen izraz. Stajao je prav kao bor i miran kao da ga se sve ovo ne tiče... ’Prepakivao’ je neku prljavu krpu koju je skinuo s ramena, na kome mu je ležala motka za nošenje tereta. A, rame živa rana. Čini mi se da bih smeo da kažem kako se videla ogolela ključnjača.”

I u tim trenucima ostao je pribran, postojan, jači i od najtežeg poniženja i nevolja. Optužen za saradnju sa stranim obaveštajnim službama, stoički je izdržao četvorogodišnju kaznu. Kroz kakvu je sve golgotu prošao (i ostali kažnjenici, naravno) znala je samo njegova napaćena duša. Domogao se slobode i jednom prilikom se u Beogradu sreo sa svojim golootočkim sabratom. Simić je tada saznao da Zlatko nema posla, jer su mu sva vrata bila zatvorena. Sudbina je htela da se, posle mnogo godina, opet sretnu u Beogradu, ovoga puta u drugačijim okolnostima.

U međuvremenu je postao savetnik u jednom velikom preduzeću koje se bavilo uvozom aviona i vazduhoplovne opreme. Jedan od direktora preduzeća setio se ovog sjajnog pilota koji je em bio stručan i mogao da procenjuje koje avione treba uvesti i kakva nam vazduhoplovna oprema odgovara, em je govorio strane jezike. Jugoslavija je u to doba trebalo da od Velike Britanije preuzme avionske motore, a za tako nešto nije bilo stručnjaka. Neku vrstu pravde i satisfakcije ipak je dobio, makar da se to dogodilo i posle golootočke golgote.

Rođen je 1906. u Krivoj Palanci (danas je to u Severnoj Makedoniji), a životni krug plavih visina zauvek je zatvorio u Beogradu, 1994. godine.

Do Drugog svetskog rata se letelo i ovakvim avionima  

Pilot u „Lufthansi”

Zanimljivo je kako se Dimčović obreo u „Lufthansi” 1936. godine. Kompanija je dobila dozvolu za prelet preko Jugoslavije na liniji Berlin–Beč–Budimpešta–Beograd–Sofija–Solun–Atina, a uslov je bio da u službu prime po jednog pilota, avio-mehaničara i radio-telegrafistu jugoslovenskog državljanstva. Posle konkursa i detaljnih provera, izabrani su Dimčović, mehaničar Radoslav Šulejić i radio-telegrafista Zvonimir Blažević. „Lufthansa” je tada bila vodeća evropska avio-kompanija.

BUNTOVNICI IZ „IKARUSA

Za vreme Drugog svetskog rata „Aeroput” gotovo da nije postojao, ali je zato bila razvijena vazduhoplovna industrija u Zemunu i Beogradu. Za potrebe nemačkog vazduhoplovstva radila je fabrika „Ikarus” s čim se nije slagala grupa stručnjaka. Planirali su bekstvo iz okupirane zemlje koje se, nažalost, nije dogodilo, iako je sačinjen spisak od 60 vazduhoplovaca. Konce operacije vukli su jugoslovenski predstavnici na Srednjem istoku sa sedištem u Kairu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.