Ćirilica mora biti odbranjena

Ma koliko delovalo besmisleno braniti vlastito pismo od vlastitog naroda, u Srbiji gotovo da i nije čudno što se sve češće organizuju predavanja i skupovi čija je glavna tema odbrana ćirilice. Dok su neki optimisti i veruju da će se Srbija osvestiti, drugi  proriču sudbinu koja je zadesila Rumuniju. Ukidanjem ćirilice, ona je doživela problem komunikacije s vlastitom kulturnom baštinom, koja je gotovo sva bila na ćirilici do trenutka njenog ukidanja. Znajući da bi gubitak ćirilice značio i gubitak našeg nacionalnog identiteta, srbisti i ljubitelji ćirilice nastoje da spreče najgori ishod ovog rata.

Srpski kulturni centar „Ćirilica” je, vođen misijom očuvanja ćiriličnog pisma, tokom Sajma knjiga organizovao „Jedan sat o ćirilici”, tokom kojeg su govorili prof. dr Miloš Kovačević i prof. dr Aleksandar Milanović, istaknuti srbisti.

Profesor Kovačević je tom prilikom rekao između ostalog da je borba za ćirilicu neka vrsta apsurdne borbe.

– Progon ćirilice je u prošlosti značio progon srpskog jezika. Ona je neka vrsta uporišne tačke unutar jezičkog i nacionalnog identiteta. Mi danas mislimo da je ćirilica sve manje identitetski kriterijum srpskoga naroda – istakao je profesor Kovačević.

Takođe, on je dodao da su ankete pokazale da deca imaju indiferentan odnos prema učenju srpskog jezika.

– Većina nije za „drvenu gramatiku”, ali jeste za ćirilicu. Međutim,  ćirilica i srpski jezik su bitno vezani. Ako bi se srpski jezik uveo na sve fakultete, kako je u Nemačkoj, onda bi svi studenti i pisali ćirilicom. Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirilice je mali pomak. Taj zakon nije sveobuhvatan, ali je bar proširio sferu upotrebe ćirilice. Međutim, najbitnija sfera njene upotrebe ostaje nerešena ‒ u medijima. To je i najuticajnija sfera upotrebe jezika – podsetio je prof. dr Miloš Kovačević.

Profesor Aleksandar Milanović se nadovezao rekavši da nije donet onakav zakon kakav su srbisti očekivali, ali da ne treba biti pesimista. ‒ Ćirilice je na ovom sajmu knjiga bilo više nego na ostalim sajmovima. Pedeset odsto knjiga objavljenih u Srbiji je štampano ćirilicom, u šta se računaju i udžbenici, koji moraju biti objavljeni ćirilicom. Taj procenat istovremeno i hrabri i obeshrabruje. Paradoksalna je situacija što smo zadivljeni time što je pola knjiga u Srbiji štampano ćirilicom. Očekivalo bi se da je apsolutna većina. Hrabri to što su neki izdavači koji su forsirali latinicu shvatili da se naša svest menja. Raste naša potreba da kupimo knjigu napisanu ćirilicom – primetio je ovaj govornik.

Mediji su polje na kojem se vode najžešće borbe za očuvanje ćirilice, pa je u vezi s tim profesor Milanović istakao da se kroz medije širila ideja da je Srbima potpuno svejedno i da nisu uopšte svesni da li čitaju knjigu napisanu ćirilicom ili latinicom, a to nije potvrđeno relevantnim istraživanjima.

Hajci na ćirilicu, za koju su neki mislili da je anahrono, „seljačko” pismo suprotstavljaju se malobrojne medijske kuće, a prof. Milanović je naš list pomenuo kao jedan od medija koji ne samo da izlazi na ćirilici nego se i bori za nju.

‒ Kamo sreće da imamo više „Politika” i drugih medija koji izlaze na ćirilici. To nije samo puki medij prenošenja informacija nego sa izborom pisma direktno korelira i uređivačka i kulturna politika u tim medijima –  kazao je Milanović.

Kako naši sagovornici, tako i Milorad Đošić i Vesna Arsić iz udruženja „Ćirilica” složili su se da ipak teši činjenica da su na ovogodišnjem sajmu knjiga za izdavače godine proglašeni „Prometej” i „Pravoslavna reč”, a na njihovim štandovima nije bilo nijedne knjige na latinici.

Kristina Pantelić