Leteće izmene na mestu dekana

Dobar deo naše javnosti, bar one akademske, upoznat je sa „dejstvima” u vezi sa julskom smenom dekana (B. Ristivojević) na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ove jeseni saga neprava kulminira – umesto „dovođenja k poznaniju prava” jedan državni pravni fakultet od zakona beži. Naime, novosadski sud je doneo izvršnu ispravu (P1 24/2022. od 13. 10. 2022) po kojoj je, ovde potpisnik, vraćen na funkciju dekana, ali mu se, uz  pomoć fizičkog obezbeđenja, onemogućava da u dekanat uđe. Popunjava se rubrika „da li je moguće” neverovatnom činjenicom da jedan državni pravni fakultet ignoriše odluku suda.

Sve je počelo smenom dekana na vreloj julskoj sednici fakultetskog Saveta (7. 7. 2022) zbog, kako je navedeno, informisanja studenata o akademskim stipendijama u ruskoj ambasadi (ocenjeno kao „politička podrška Rusiji” „nakon početka sukoba u Ukrajini”) i nekog zvaničnog ručka u dane studentskog besedništva na Zlatiboru. Svi koji su podržali dekana su potom smenjivani sa funkcija: jedan asistent, u statusu uzbunjivača, je besprizorno već oteran na ulicu (30. 9. 2022), a pokrenuti su montirani postupci ne bi li se nekako čitava ta „dekanova klika” eliminisala sa fakulteta.

Smenjeni dekan je presavio tabak i Viši sud je nedavno (13. 10. 2022) doneo privremenu meru kojom je vraćen na funkciju (do okončanja sudskog postupka koji je u toku). Međutim, ne lezi vraže, Pravni fakultet se propinje iznad suda, ignoriše izvršnu sudsku odluku, telom braneći i pečat i dekanat.

A „pravno” najneverovatnije stvari tek počinju kada se u julu smenjeni dekan ponovo smenjuje („pucanj u mrtvaca”)?! U totalnom zanosu sofizma koji se desio na skorašnjoj sednici Saveta fakulteta od 19. 10. 2022, po zamisli njegovog predsednika (D. Milkov), u nekoliko minuta nastaje pravni haos: prvo je odluka o mojoj smeni od 7. jula retroaktivno ukinuta pa sam „teleportovan” u julu i na funkciju dekana (tač. 2 sednice). Mora da su u tom momentu shvatili da ta odluka o mom razrešenju nije valjana pa sam postao dekan pored „dekana” („izabranog” na Savetu od 17. 10. 2022); međutim, u sledećem minutu sam ponovo „razrešen” (tač. 3 sednice); pa je razrešen „drugi dekan” (T. Bugarski, koja je 17. 10. 2022 bila „izabrana” na sednici Saveta i tako virtuelno dosegla najkraći „dekanski” mandat u istoriji akademstva od 48 sati (tač. 4); da bi istog tog „dekana” (T. Bugarski) „izabrali” za „v. d. dekana” (tač. 5) i konačno, otpočeli novi izbor za „dekana” (tač. 6 sednice). I sav se ovaj manevar zloupotrebe prava sprovodi ne bi li se izvrdala sudska odluka. A ta privremena mera sve vreme stoji sa strane čekajući (prinudno) izvršenje, posmatrajući neke pravnike profesore i ne verujući da je to što vidi moguće na pravnom fakultetu. A rekao bih da se i zdrav razum slaže sa njom.

Sve ovo za nauk nam otkriva da ima mnogo toga „trulog u državi Danskoj” ako je pojedinac, predsednik Saveta (uz to nezakonito na funkciji), ubedio sebe (a ucenjujući ostale u timu) da je ovo njegov privatni rat na njegovom i ničijem fakultetu, da može pravo podvoditi besmislu gazeći po ugledu čuvene akademske institucije, ne prezajući da umisli kako je i sud ispod njega. Sme li se sve to zbog malog, malecnog, a ličnog interesa – sud je već rekao, neka se izjasne studenti i svekolika srpska javnost!

Pravni fakultet u Novom Sadu