Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Srbija – oaza stabilnosti

Ono što je do pre deset godina izgledalo nemoguće, sada je realnost. Srbija, ne da više nije „evropska crna rupa”, nego je postala oaza stabilnosti i prosperiteta. A to je, osim, za našu zemlju, dobra vest i za region i ceo kontinent
Нови Пазар је пример мултиетничности (Фото А. Апостоловски)

Nedavno je izabrana nova Vlada Srbije koja, osim što ima ubedljivu i stabilnu većinu u parlamentu od preko 150 poslanika, uživa i ogromnu podršku među građanima. Njenu okosnicu čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, koje su na izborima zajedno osvojile u aprilu ove godine ubedljivo iznad pedeset posto glasova birača, a ta potpora nije okrnjena ni u kasnijem periodu. Srbija ima i predsednika, izabranog ubedljivo, već u prom krugu izbora, koji je s vladom radi harmonično i usredsređeno. To su činioci koji obezbeđuju da u našoj zemlji postoji i ekonomska stabilnost koja stvara preduslove za rast društvenog proizvoda, privlačenje stranih investicija, smanjenje nezaposlenosti, stabilnost dinara, energetsku snabdevenost, realizaciju kapitalnih poduhvata (auto-puteva,  brzih pruga, kliničkih centara…),  što dovodi do realnog rasta zarada i penzija, odnosno poboljšanja životnog standarda.

A do pre deset godina u Srbiji nije bilo tako, jer su vladu činile heterogene, pa i suprotstavljene političke opcije koje vrlo često nisu uspevale da se dogovore ni o minimumu zajedničkog delovanja, a da ne govorimo o pokretanju i ostvarenju velikih infrastrukturnih projekata. Setimo se samo opstrukcija unutar tadašnjeg režima kada je trebalo da počne izgradnja auto-puta od Beograda do Čačka, zbog čega je sve bilo zaustavljeno na period od sedam godina.

Koliko je značajno što u Srbiji, uprkos vrlo nepovoljnim spoljnim okolnostima, imamo uspešno funkcionisanje državnih institucija i desetogodišnji period razvoja i napretka, uočavamo i kada našu zemlju uporedimo sa drugim državama u okruženju.

Srbija po svim ekonomskim parametrima stiže i prestiže Bugarsku, koja je još od 2007. godine članica Evropske unije. Razlog tome je i što istočni sused prolazi kroz vrlo turbulentan period, jer posle parlamentarnih izbora nije moguće dobiti poslaničku većinu koja bi na iole duži rok formirala vladu. U leto prošle godine pala je vlada Bojka Borisova zbog optužbi za korupciju, a početkom oktobra ove godine održani su četvrti izbori u poslednje dve godine i ponovo ne postoji jasno izražena većina koja neće zavisiti od hira ili trenutnog raspoloženja nekog političkog lidera ili odmetnute grupe poslanika. Njihovo ponašanje uverilo nas je u tačnost izreke „razbiti kao bugarsku skupštinu”. Vlade u Sofiji su dugo i teško bile obrazovane, a padale su brzo i lako, što je dovodilo da sve većeg razočaranja i izborne apstinencije građana, a u krajnjoj liniji do negativnih ekonomskih trendova.

U još jednoj nam susednoj državi političke krize uzrokovale su brojne probleme koje su najviše pogađale obične građane. Rumunija je od 2012. prošla kroz period koji je obeležilo nekoliko propalih kohabitacija između predsednika i vlade. Na mestu premijera promenilo se 18 političara u 14 različitih vlada, a promenjene ministre teško je i nabrojati. I kod ovog istočnog suseda, koji je, takođe, u  EU došlo je do velikog zastoja u reformama i teških socijalnih problema, a politička situacija je – stabilno nestabilna.

U Severnoj Makedoniji su u julu 2020. godine, posle velike i dugotrajne političke krize, zbog odlaganja lidera EU da otpočnu pristupne pregovore sa makedonskim vlastima, održani prevremeni parlamentarni izbori na kojima je vrlo tesno pobedila stranka Zorana Zaeva, koja je sa koalicionim partnerima iz albanskog političkog bloka uspela da formira većinu koju podržavaju 62 poslanika Sobranja od ukupno 120. Međutim u oktobru prošle godine održani su lokalni izbori na kojima je opozicioni VMRO prilično ubedljivo pobedio vladajuće, što je navelo premijera Zaeva da podnese ostavku. To je izazvalo novu krizu, a snažna opozicija uporno zahteva nove prevremene izbore, tvrdeći da je vlada izgubila legitimitet i da mora da ode. Zbog čestih smena vlada u poslednjoj deceniji, Makedonija, se umesto da ide napred, kreće levo-desno.

U Crnoj Gori su dugo prosečne plate bile veće nego u Srbiji. Međutim, zahvaljujući ubrzanom privrednom napretku naše zemlje, ali i nestabilnosti u Crnoj Gori, to se promenilo. U ovoj državi već dve godine dešava se stagnacija, pa i regresija, kada je reč o privrednim aktivnostima i evropskim integracijama. Neprestano se vode politička nadmetanja, pa i podmetanja između predsednika, s jedne strane, i vlade, s druge, dok je parlamentarna većina vrlo fluidna i nepredvidiva. I dok Srbija svoje unutrašnje potencijale koristi za poboljšanje ekonomskih performansi, Crna Gora se iscrpljuje unutrašnjim razmiricama i podelama koje su se sa političkog, proširile i na nacionalni i verski teren. Umesto ka budućnosti, nekadašnja najmanja jugoslovenska republika sve više se okreće prošlosti.

U Hrvatskoj su, takođe, izraženi, skoro, pa svakodnevni, sukobi i obračuni između predsednika Milanovića (SDP) i premijera Plenkovića (HDZ) i njegovih ministara, što je imalo za posledicu da je ova zemlja Evropske unije mnogo lošije od Srbije rešavala probleme nastale zbog pandemije, kolebanja stranih investitora, energetske krize i globalne inflacije. Srbija sada, što nikada ranije nije bio slučaj, ima pozitivan saldo u spoljnotrgovinskoj razmeni sa zapadnim susedom, a naš ukupni bruto proizvod, koji je prethodnih decenija bio u velikom zaostatku, pretekao je hrvatski. Nedavno sam na jednom međunarodnom skupu razgovarao s poslanicima hrvatskog Sabora iz vladajućih partija, koji su mi priznali: „Za razliku od Hrvatske, kod vas u Srbiji stalno se otvara neka fabrika ili završava auto-put. Predsednik Vučić bavi se životnim pitanjima građana, a naši najviši predstavnici jedni drugima pakuju afere i pokušavaju protivniku da slome vrat. ”

Ono što je do pre deset godina izgledalo nemoguće, sada je realnost. Srbija, ne da više nije „evropska crna rupa”, nego je postala oaza stabilnosti i prosperiteta. A to je, osim, za našu zemlju, dobra vest i za region i ceo kontinent.

Poslanik u Skupštini Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksa
Ja čitam ovaj tekst i padam sa stolice od smeha.. O čemu vi pričate čoveče božji..oaza stabilnosti..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.