Guši se Nadela kod Starčeva

Starčevo – Na pola puta ka Omoljici, bliže naselju Starčevo, s desne strane mostića pruža se ono što je opstaje od dela vodotoka Nadela. Nešto što podseća na malo jezero s jedne, i zamuljen rukavac s druge strane, slika je vode koja se pruža 84 kilometra od Tomaševca sve do Dunava kod Pančeva, u kojoj godinama, prema rečima članova istoimenog udruženja ribolovaca, života gotovo da nema. Uporni ekolozi-amateri redovno raščišćavaju i uređuju prostor, ali je slika uvek ista – gomile kabastog i sitnog otpada i voda penušava od zagađenja.

„Uništavanje Nadele traje decenijama ispuštanjem otpadnih voda iz fabrika i od svinjogojstva. Ovde je godinama bila i divlja deponija, a nemarom je zatrpan i prelivni beton, koji je održavao nivo vode, pa je došlo dotle da je u jednom trenutku čitav potez presušio. Mi nismo odustali i stalno dograđujemo i uređujemo sve da bi meštani imali višestruku korist. Poljoprivrednici zbog navodnjavanja useva, a ljudi ovog kraja, ali i turisti da odmore, pecaju, uživaju. Sve je to lepo, ali se osnovni problem ne rešava, a to je da do danas nisu zaustavljeni zagađivači”, kaže za „Politiku” Dalibor Tanev iz starčevačkog Udruženja sportskih ribolovaca „Nadel”, koje je u nebrojano akcija uspelo da pustaru površine 25.300 kvadratnih metara i vodeno ogledalo od 1,2 hektara sa prelivnom stanicom pod trskom i preostalim kanalom širine pet metara, raskrči od korova i podigne nivo vode. Doveden je u red i deo omoljičko-starčevačkog mosta, odnosi se đubre, sređuje priobalje u svojevrsni eko-park i redovno organizuju pecaroška nadmetanja podmlatka udruženja, ali na udicama ostaje tek nekoliko stotina grama ulova.

 „Starčevu se mora vratiti i pojačana mikroklima. Bilo je ovde nekada u ranim jutrima magle potrebne ratarskim kulturama, povrtnjacima, voću, ali toga više nema. Ova reka je i prirodno mrestilište šarana, a bilo je i druge bele ribe – crvenperke i babuške. Okolo su sve praznija staništa zaštićenih vrsta ptica, a jednom godišnje pojavljivala se svojevremeno i retka vrsta Uskršnjeg leptira. Sve to mora ponovo da se vrati u ravnotežu”, ističe Tanev.

Starčevački sportski ribolovci posadili su stotinak stabala sibirskog bresta, pa uz uređenje staza i podizanje dečjeg igrališta, postavljanja kućica za ptice i edukativnog „hotela” za insekte, u planu je još jedan mini-letnjikovac. Ovu lepotu upotpunjuju ostrvo površine 4.000 kvadrata i četiri veća i manja izvora, a ovuda prolazi i biciklistička staza deo međunarodne rute EuroVelo 6, pa se okupljaju ljubitelji dvotočkaša, koji bi mogli dalje da pronesu priču o ovom kraju. Planirana plaža sa suncobranima, moraće da sačeka povratak života u Nadelu, a ovde kažu neće odustati ni od namere da ovaj kraj zvanično dobije status parka prirode, sve u okviru projekta „Eko-kutak – Valjara”, koji duguje ime mestu, na kojem se voda Nadele valja i ide dalje ka Ivanovu, Dunavcu i Dunavu.