Novi iskorak muzičke produkcije RTS-a

Kad se udruže Mešoviti hor i Narodni orkestar Muzičke produkcije RTS-a, pa zajedno iskorače iz svoje primarne žanrovske delatnosti, onda nastaje hibridni program pod intrigantnim naslovom – „Ko to tamo...” i s operskim dirigentom u fraku. I sve se to događa u prepunoj dvorani Narodnog pozorišta u Beogradu, u uzavreloj i navijačkoj atmosferi, kakva u tom uglednom zdanju odavno nije viđena.

A reč je o realizaciji jedne originalne ideje, koju su smislile dve odgovorne i inventivne urednice: hora – Irina Savić i orkestra – Mirjana Drobac. Sadržajno, reč je o najpopularnijim numerama iz domaćih filmova i televizijskih serija, dakle o muzici koja je gledaocima „ostala u glavi” – ali u izvornom obliku. To je trebalo „prepakovati” u novo ruho, napraviti aranžmane na novi način za solistu, hor i orkestar i sve to prezentovati kroz 21 numeru i dvočasovnom programu. A dirigent Đorđe Stanković imao je te večeri posebno važnu ulogu: pored toga što je vešto vodio oba ansambla, povremeno se i rečju obraćao publici, što je ogroman auditorijum veoma lepo prihvatio i posebno je „smekšalo” atmosferu.

Ovo veče je pokazalo da, iako smo mala zemlja, imamo velike majstore primenjene muzike, koji mogu ravnopravno da se nose s kolegama iz sveta: Zoran Simjanović, Voki Kostić, Momčilo Bajagić, Goran Bregović, Rade Pešut i mnogi drugi. Takođe, imamo i spretne aranžere, koji poznatu muziku u jednom izvođenju pretvaraju u neki novi zvuk – ali s istom melodijskom linijom.

U programu, koji je besprekorno tekao čitava dva sata, publika je bila „uhvaćena” već prvom numerom „Dobro veče, neko reče” iz serije „Pozorište u kući”, zatim su došle „Kamiondžije”, pa „Tango argentino”, „Montevideo”, „Skupljači perja”, „Miris kiše na Balkanu”, „Grlom u jagode”, „Ivkova slava”, da bi se čitavo veče završilo antologijskim numerama „Mesečina” i „Pukni, zoro”, no ni dva bisa nisu bila dovoljna da navedu egzaltiranu publiku da krene u noć. Zato je duhoviti dirigent sa scene citirao Nušićevu Gospođu Ministarku. Rekao je: „A sada, pođite kući”. Sjajan završetak izuzetne večeri.

Opšti je utisak da su se oba ansambla Muzičke produkcije odlično snašla na „novom radnom zadatku”, da nekim aranžmanima treba još malo doterivanja, dragoceno bi bilo i „peglanje” programa kroz zajednički rad, numera „Nesanica” mogla je i bez soliste, a ovaj program trebalo bi plasirati kroz velike centre Srbije. I nadasve: „Ko to tamo...” treba sačuvati u izvornom obliku i plasirati ga u okviru novogodišnjeg programa RTS-a, nešto poput Pozorišta na Terazijama, koje svoj antologijski program „Brod plovi za Beograd” emituje jednom godišnje –za Novu godinu. I siguran sam da će se uvek ponoviti scena koja se u dvorani Narodnog pozorišta zbila 21. oktobra ove godine: kao na nekom koncertu folk ili pop muzike, publika je pevala zajedno s izvođačima. A to se ne čuje svakog dana...

I na kraju, svi komplimenti za ostvareni veliki uspeh kreatorima i izvođačima programa, tehničkom osoblju Narodnog pozorišta, kao i Muzičkoj produkciji RTS-a.

Prof. Nikola Rackov