Kome koristi napad u Istanbulu

Na ulici na kojoj se dogodio napad okačene su stotine turskih zastava kako bi se pokazalo nacionalno jedinstvo u borbi protiv terorizma. Ali, tursko društvo duboko je podeljeno i na izborima 18. juna sledeće godine za Erdogana bi moglo da bude tesno.

Koliko god da su u Turskoj potreseni zbog terorističkog napada u Istanbulu, isto toliko su mnogi i ogorčeni zbog toga što je država odmah uvela cenzuru. Da li će to Ankara da uradi i na izborima sledeće godine?

Turska već godinama nije bila tako potresena kao nakon oveeksplozije na veoma prometnoj istanbulskoj ulici Istiklal. Najmanje šest osoba je poginulo, 81 je ranjena. Sećanje građana na 2015. i 2016. još uvek je veoma živo. Tada je u nekih pet meseci izvedena čitava serija terorističkih napada u više gradova Turske u kojima je poginulo ukupno 862 ljudi. Ti napadi su e dogodili u vreme dvaju izbora za parlament i pokušaja vojnog udara, kaže se u analizi Dojče velea.

Tada su ti napadi išli na ruku vladajućoj Erdoganovoj stranci AKP, jer, kako su utvrdila tadašnja ispitivanja javnog mnjenja, ona je zbog toga uspela da povrati naklonost birača. A u Turskoj se za sedam meseci opet izlazi na birališta.

Prema ispitivanju agencije „Jonejlem“, 58 odsto upitanih odgovorilo je da „nipošto“ neće da glasa za Erdogana.

I nije samo napad uplašio građane Turske, već i to kako državne institucije reaguju. Neposredno nakon napada državni savet za radio i televiziju proglasilo je zabranu „širenja straha i panike“. Smesta su ograničene i društvene mreže, a mediji su smeli da prenose samo zvanična saopštenja.

Takva cenzura samo je još više povećala strah i paniku, a prema mišljenju nekih turskih analitičara, tako nešto bi moglo da se dogodi i na dan parlamentarnih izbora.

Za zvaničnu Ankaru nema ni najmanje sumnje ko je krivac: žena koja se optužuje da je podmetnula bombu uhapšena je iste noći nakon napada, a u međuvremenu je privedeno i više od četrdeset osoba koje su joj navodno pomagale. Ona je u Tursku ilegalno došla iz kurdskog područja Sirije, a istražiocima je priznala da je napad organizovala Jedinica narodne zaštite Kurda u Siriji i da ju je za napad obučila Radnička partija Kurdistana (PKK).

Za Ankaru je PKK krivac za apsolutno sve probleme i u Turskoj se niko ne obazire na tvrdnju PKK da s tim napadom nemaju nikakve veze – u terorističkim napadima pre sedam godina je inače bilo drugačije i to su oni tada proglašavali za legalnu borbu za prava Kurda.

U turskoj javnosti raspravlja se i o tome da li će ovaj najnoviji bombaški napad u Istanbulu biti povod za novu vojnu intervenciju Turske u susednoj Siriji protiv tamošnjih Kurda. To se zapravo već duže vreme najavljuje.

Vojna intervencija i krizno raspoloženje nakon terorističkog napada, Erdoganovoj vladi može da posluži i da građanima odvrati pažnju od već duboke ekonomske krize. Slično je bilo i pre nekoliko godina. Napad će odvratiti i turiste, a inflacija u Turskoj je i zvanično već preko 85 odsto. Ekonomski stručnjaci smatraju da je realan pad vrednosti turske lire još mnogo veći – i da turska vlada nije u stanju da učini ništa da se inflacija u najskorije doba ne pretvori u hiperinflaciju.