Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Duša utkana u violine

Kragujevčanin Boris Batalović je školu za izradu i popravku gudačkih instrumenata završio u Kremoni, na čuvenoj akademiji „Antonio Stradivari”
Борис Баталовић: алат и материјал су важни, али и душа мајстора (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Umetnici sviraju na violini, ali zvuk zavisi i od drveta od koga je napravljena i od umeća majstora koji mora da bude posvećen poslu i upoznat sa tajnama izrade ovog instrumenta, kaže Boris Batalović (42), jedini srpski violinar koji je školu za izradu i popravku instrumenata završio u Kremoni, na čuvenoj akademiji „Antonio Stradivari”.

Batalović je u Italiji diplomirao 2011, a godinu dana kasnije u Kragujevcu je otvorio Atelje „Batalović”, radionicu za izradu i popravku gudačkih instrumenata. Ove godine obeležava deceniju rada koji mu je doneo mnogo zadovoljstva, ali i izazova.

– Alat i materijal su važni, ali ako čovek želi da bude zadovoljan, mora da veruje u ono što radi, da osluškuje svoju dušu i ne zaboravlja tradiciju iz koje je ponikao – kaže Batalović, koji je i akademski umetnik.

Pre odlaska u Italiju, Batalović je diplomirao na Odseku za violinu Muzičke akademije u Novom Sadu, a stečeno znanje mu je pomoglo da bez većih problema nastavi školovanje u Italiji. Zbog izuzetnog talenta koji je pokazao na prijemnom ispitu, uprava akademije „Stradivari” mu je omogućila da se odmah upiše na drugu godinu. Tako je ostvario svoj dečački san.

– Bilo mi je drago kada sam diplomirao, ali sam čak i tada osećao da moram da uradim još nešto važno. Od malih nogu sam maštao da pravim muzičke instrumente. Zato sam otišao u Kremonu, gde sam upoznao Andrea Kastelanija, majstora koji me je pripremao za prijemni na akademiji „Stradivari”. Posle je sve išlo svojim tokom – priča naš sagovornik.

Akademiju „Stradivari” ne upisuju mnogo Italijana, studenti uglavnom dolaze iz azijskih i latinoameričkih zemalja, Kine, Japana, Koreje, Tajvana, Argentnine, Meksika. Na toj školi se izučavaju matematika, fizika, biologija i drugi predmeti, a posebna pažnja se pridaje akustici.

Boris je izdanak je ugledne zanatske i trgovačke porodice iz Peći u kojoj su svi imali talenat za muziku. Pradeda Stevan je svirao harmoniku, deda Konstantin kontrabas, a otac Đorđe je završio teorijski odsek na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Stariji brat je diplomirao na violinskom odseku akademije u Štutgartu, a za izradu instrumenata zainteresovane su supruga Milena i ćerke Vasilisa i Sara.

– Sticajem okolnosti, tek u Italiji sam počeo da se zanimam za srpsku narodnu muziku, koja se uopšte ne izučava na našim akademijama, kao da je to sramota. Kada su me neke kolege iz Kremone zamolile da im odsviram neku našu tradicionalnu pesmu, bio sam u neprijatnoj situaciji. Prvo sam naučio „moravac”, a onda sam počeo da izučavam stvaralaštvo Vlastimira Pavlovića Carevca – navodi naš sagovornik.

Atelje „Batalović” je pun stolarskog alata. Prva dleta i neophodnu opremu doneo je iz Italije, a onda je sam nabavljao ono što mu nedostaje. Do sada je u svojoj radionici uradio na stotine popravki i napravio 24 gudačka instrumenta, 17 violina, šest viola i jedno čelo. Za izradu kontrabasa potrebni su pomoćnici, šegrti kojih u našoj zemlji nema. Ovaj kragujevački violinar posebnu pažnju pridaje odabiru drveta.

– Neke moje kolege smatraju da je alpska smrča odličan izbor. Ja mislim da su za violinu najbolji bosanski javor i smrča. Hvatnici se, po pravilu, prave od crnog ebonosa. Takvog ebonosa ima na Madagaskaru i u Indiji, ali i tamo sve manje. Izuzetno je teško doći do kvalitetnog drveta, bez kojeg ne može da se napravi dobar gudački instrument, koliko god da ste vešt majstor – objašnjava Batalović, dodajući da bi voleo da u Srbiji ima više mladih ljudi zainteresovanih za izradu i popravku gudačkih instrumenata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.