ZSO više od NVO, manje od autonomije

Poslednjih godinu dana pojedini zapadni centri moći pokušavaju da stvore neku „svoju” Zajednicu srpskih opština koju bi prihvatili kosovski Albanci. Ovakva tvorevina, navodno, bila bi kompromisno rešenje, a Beograd bi u tom slučaju bio stavljen pred svršen čin – da se saglasi. U suprotnom bi bio okrivljen za opstrukciju dijaloga i optužen za podizanje tenzija na Kosovu i Metohiji.

Berlin i London uz pomoć nekih „demokratskih” diplomata iz SAD pokušavaju da nađu čarobnu formulu kojom bi i Priština i Beograd bili zadovoljni. Rat na istoku Evrope ubrzao je diplomatske misije koje uz pomoć raznih stručnjaka za pravo, ali ekspertskih organizacija, smišljaju kako da ova zajednica bude više od nevladine organizacije, ali manje od dogovorene autonomije. I to je okvir u kome se kreću sve inicijative. Obe strane bi mogle da imaju primedbe na radnu verziju, ali bi suština osnovnog predloga bila kičma ZSO.

Ovaj deo međunarodne zajednice zaboravlja da je ZSO temelj Briselskog sporazuma od pre deset godina i besmisleno je ponovo otvarati to pitanje, a ne pokrenuti recimo pitanje energetike, pravosuđa, policije, pozivnog broja... Upravo po pitanju ZSO može se videti da je Beograd izigran i prevaren u dobroj meri, jer, kako je vreme pokazalo, Briselski sporazum i nije napravljen da bi ga poštovali svi, već samo Srbi. A interesi lokalnih Srba koji su trebali da budu zaštićeni na ovaj način nisu ni blizu da se tako nešto dogodi, pogotovo ako se uzme u obzir samovolja Albina Kurtija.

Premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti na sednici pokrajinskog parlamenta rekao je da nije promenio stav o ZSO. „Što se tiče udruženja, moj stav je poznat i jasan. O pitanju na koje sam odgovorio bezbroj puta nemam šta novo da kažem”, rekao je Kurti.

A premijerka Srbije Ana Brnabić navodi da je Briselski sporazum prvi sporazum o normalizaciji i da on mora da se implementira. Podseća da je već dogovoren i otpisan i da njegovu implementaciju garantuje Evropska unija. Ona je početkom septembra prilikom posete Kosovu i Metohiji bili i više nego jasna po ovom pitanju. „Mi ne odustajemo od onog što naš narod na Kosovu i Metohiji s pravom želi i zahteva i takođe nastavljamo da insistiramo svaki dan na formiranju ZSO. To je prioritet, bez toga dalji razgovori nisu mogući, zato što je ZSO kičmeni stub Briselskog sporazuma. Ne možete razgovarati o drugom sporazumu o normalizaciji ako niste primenili prvi sporazum. Zato je moja poruka danas i ovde kao i svuda stalno, ZSO mora biti uspostavljena što pre”, istakla je Brnabićeva.

Srpski državni vrh je svestan da se daleko iza diplomatskog svetla – naravno, idući u susret projektovanoj nezavisnosti – pokušava skrojiti neki model navodne autonomije Srba na Kosmetu. Na stolu su razni vidovi autonomije, od belgijskog modela, do kantonalnog ustrojstva Kosova kao Švajcarske, a u opticaju je bio i skandinavski model. Specijalni nemački izaslanik za zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da ne postoji francusko-nemački plan o pregovorima Beograda i Prištine, već da je u pitanju, kako je naglasio, evropski plan. Kaže da ne veruje da su verzije plana objavljene u pojedinim medijima tačne i da je sada pravo vreme da počnu pregovori o ZSO.

„Zajednica opština sa srpskom većinom je stvar dijaloga i pravo je vreme da se počnu razgovori da se izvuku glavni koncepti, da se pokaže da to nije tabu tema o kojoj će vlada (u Prištini) razgovarati”, izjavio je Saracin. Reagujući na sve jaču retoriku da se o ZSO ponovo treba razgovarati, šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da Beograd neće upasti u zamku zapadnih sila i prihvatiti da se ponovo otvara formiranje ZSO, što je EU garantovala svojim potpisom na Briselskom sporazumu. Kaže da je za Srbiju neprihvatljivo da se vraća na nešto što je potpisano i ugovoreno, što se traži samo zbog toga što Brisel i Vašington oklevaju da nateraju Kurtija da ispuni obavezu o formiranju ZSO. „To nikako nećemo prihvatiti”, kaže za „Politiku” Ivica Dačić.

Dok se pojačava pritisak na Prištinu zbog registarskih tablica, zapadni deo međunarodne zajednice ukazuje da u Evropi postoje različiti modeli koji bi mogli da se primene i kada je u pitanju realizacija jednog od sporazuma koji su u okviru dijaloga u Briselu postigli Priština i Beograd. Ono što je u prethodnom periodu bilo izvesno jeste da su zapadni zvaničnici učvrstili svoju retoriku kada je reč o formiranju ZSO. Ipak, kako se čini, ta zajednica bi mogla da poprimi drugačiji oblik od onog kakav je dogovoren 2013. godine.

Pominjanje pojedinih modela, poput modela istočne Belgije, početkom godine, koja se pogrešno pripisuje izaslaniku SAD za zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, jer iza njega stoji Berlin. Ipak, upravo je Eskobara pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD otvorio pitanje – kakvu ZSO hoće Vašington. Ili, preciznije rečeno, šta sve zapravo staje u Eskobarovu rečenicu da vlada u Prištini treba da razmotri one modele ZSO koji ne bi ugrozili funkcionisanje njenih institucija, a na način da bi omogućili kosovskim Srbima da i dalje imaju veće benefite i obrazovanje na srpskom jeziku. Reč je o modelu koji je specifičan i koji nije osmišljen tako da se preslika na druge političke sisteme. Uz to, ako bi se prihvatio, značio bi manje nadležnosti od onih predviđenih formiranjem ZSO prema Briselskom sporazumu.

Nemačke i britanske diplomate na Kosovu očekuju da Priština dostavi predlog o ZSO jer, kako navode, nije dobra pozicija reći „ne”. Osim ukoliko se ne pomene Republika Srpska. Specijalni izaslanik Velike Britanije za zapadni Balkan Stjuart Pič kaže da ZSO nije pretnja za Prištinu i da sporazum o njenom formiranju nije u suprotnosti sa ustavom. Uz to je, za svaki slučaj rekao da je pogrešno izjednačavati ZSO s Republikom Srpskom. „Kako će ZSO izgledati zavisi od strana u dijalogu. Takođe je važno da stranke promene narativ i razbiju neke od mitova o Republici Srpskoj, koji su ideju o zajednici učinili tako otrovnim pitanjem”, rekao je Pič.

Iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da nema razgovora o modelu ZSO van onoga što stoji u Briselskom sporazumu. Za „Politiku” kaže da nema govora da se u tom smislu bilo šta menja, dopunjuje, izbacuje – nema razgovora o nekoj drugoj ZSO. „Nema više pregovora o ZSO jer je on ustanovljen Briselskim sporazumom iza koga stoje dve strane i EU. Samo takav može da se implementira i primeni. Briselski sporazum je stariji od zakonodavstva i on mora da se ’ugradi’ u politički sistem takozvanog Kosova i u ustavnoj i zakonodavnoj sferi. To je puna primena tog sporazuma, i to prvih šest tačaka”, kaže Zoran Milivojević. Dodaje da tek kada ZSO „proradi”, i koja garantuje položaj srpskog naroda, onda mogu da se nastave suštinski razgovori o normalizaciji odnosa. Antrfile

Dobošari nezvaničnih predloga

U međuvremenu, u pisanje „statuta” ZSO uključene su i nevladine organizacije koje imaju svoja rešenja. Ipak, čini se da je najdalje u neozbiljnosti otišao poslednji non-pejper objavljen u „Albanijan postu”, koji je dobošar nezvaničnih diplomatskih predloga koji stižu iz Berlina. Tako se u jednom dokumentu navodi da bi ZSO trebalo da se reguliše zakonom. To bi praktično značilo da bi 31 poslanik kosovskih Albanaca bio dovoljan da se promene, recimo, statut ili nadležnosti zajednice. A mogla bi i da se ukine zajednica. Upravo zbog toga je potrebno da se ZSO formira promenom kosovskog ustava, za šta bi bila potrebna i saglasnost Srba na Kosmetu.Antrfile

Od istočne Belgije do zapadne Bosne

U pritisak na Beograd uključene su političke i intelektualne elite iz susednih država. Tako se predsednik Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99” Adil Kulenović iz Sarajeva pitao zašto Srbi traže ZSO i rekao da bi primer istočne Belgije bila prava mera za kosovske Srbe. Kada je ovaj model pao u vodu, na njega se kasnije pozvao HDZ BiH, smatrajući ga za rešenje koje bi sprečilo majorizaciju Hrvata u susednoj državi. Upravo je Kulenović govorio da je frustrirajući taj predlog i da dovodi do konsternacije kod Bošnjaka. Sličan stav o belgijskom modelu imali su i predstavnici DPS-a u Crnoj Gori. Ali oni nikako nisu mogli da odgovore na pitanje kako je moguće da su Srbi, kojih ima oko 30 odsto u Crnoj Gori i toliko bi trebalo da budu uključeni i u državne organe, bili zastupljeni na nivou statističke greške, dok su oni vladali u Podgorici.Antrfile

Šta je 2013. i 2015. potpisano u Briselu

U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji regulišu odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom. U tom sporazumu piše da će ova ZSO biti uspostavljena na osnovu Statuta, a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Beograd i Priština su potpisali i sporazum o ZSO, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. sastoji se od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška ZSO. Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije, vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog planiranja, te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova. ZSO, na osnovu Briselskog sporazuma, treba da ima skupštinu, predsednika koji predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, savet, odbor, administraciju, kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno statutom.

„Ima i zakonodavnu nadležnost i na sve što je u suprotnosti sa srpskim interesima, organi ZSO imaju pravo veta. Zato je povika iz Prištine na izvršna ovlašćenja”, kaže Milivojević i dodaje: „Da je postojala ZSO, mi ne bismo čekali nikakav 21. novembar i govorili o eskalaciji, zato što bi ova pitanja bila rešena odavno i ne bi se ni otvarala.”