„Veneciji, s ljubavlju” Radoša Antonijevića

U kragujevačkom prostoru Galerije Rima otvorena je izložba Radoša Antonijevića, vajara, profesora i dekana Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, a pod naslovom „Veneciji, s ljubavlju”. On publici do 5. decembra predstavlja projekte osmišljene namenski za četiri uzastopna izdanja Venecijanskog bijenala: „Kosovski ciklus – 101 godina posle” (2015), „Na svome mestu stajati” (2017), „O koristi i šteti istorije za život” (2019) i „Dostojni sreće” (2022).

Predlozi/projekti za predstavljanje Republike Srbije na Venecijanskom bijenalu jesu specifični i izdvojeni umetnički segmenti u Antonijevićevom opusu budući da su vremenski, prostorno i tematski unapred određeni kontekstom venecijanske izložbe. U okviru postavke u Galeriji Rima, uz prateće tekstove koji se odnose na svaki od projekata, umetnik prikazuje četiri makete koje su, pored brojnih skica i digitalnih modela, centralni skulptorski materijalizovan oblik originalnih projekata kao celina.

„Svaki projekat za polaznu tačku uzima forme koje vizuelizuju pažljivo odabrane ideje i mesta iz prošlosti, koje su prevazišle aktuelnost u svojim savremenostima i postale prepoznatljivi prostori istorijskog iskustva”, o čemu u katalogu izložbe piše dr Ana Ereš, istoričarka umetnosti, koja ističe i njihove zajedničke karakteristike: „U prostoru se realizuju kao skulpture i skulptoralne instalacije velikih dimenzija; insistiraju na fizičkom prisustvu i materijalnosti skulpture; izvode se u materijalima (sirova glina i šatorsko platno), koji su nestabilni – menjaju svoje ponašanje sa vremenom (glina se u specifičnim atmosferskim uslovima suši, puca i propada, dok se šatorsko platno može složiti/spakovati i preneti na drugo mesto); razvijaju se iz nedvosmislene bliskosti sa kulturološkim i istorijskim narativima čije mehanizme monumentalizacije u objektu skulpture destabilizuju.”

Antonijević je, u međuvremenu, u okviru svojih samostalnih predstavljanja, privremeno realizovao deo skulptura iz venecijanskih projekata. Međutim, kako ističu iz galerije, sagledane kao deo prvobitnih predloga i zamisli, skulpture sada izložene oku posmatrača ukazuju i na moguću konceptualnu inverziju u kojoj je Venecijanski bijenale sa svojom složenom geopolitičkom pozicijom, istorijom i značajem, od početne postavke postao integralni element njegovih radova.

Biografski podaci beleže da je Antonijević (1969) osnovne i magistarske studije skulpture završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao 2014. sa temom „Korektivi oblika – vodič kroz skulptorske fenomene”. Svoje radove je izlagao samostalno u Salonu MSU u Beogradu, zatim u MSURS u Banjaluci i u MSUV u Novom Sadu. Od grupnih izlaganja treba izdvojiti izložbu u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Bukureštu, zatim u MSU u Beogradu, na Štajerskoj jeseni u Gracu i na Oktobarskim salonima u Beogradu 2003, 2004. i 2006. Njegove skulpture nalaze se u brojnim javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.