Trampov drugar Kanje Vest „voli Hitlera”

„Volim Hitlera. Volim Jevreje, ali volim i naciste”, rekao je afroamerički reper Kanje Vest nedelju dana nakon što je bio na večeri kod Donalda Trampa. Izjava Kanjea Vesta jedna je u nizu stvari koje su već na početku iskomplikovale novu predizbornu kampanju bivšeg predsednika.

Tramp je i ranije osuđivan zbog susreta s Kanjeom Vestom, ozloglašenim zbog izjave da su i „životi belaca važni”, a kritika na Trampov račun biće još izraženija nakon što je muzičar u četvrtak izjavio da svi ljudi imaju nešto dobro i vredno u sebi, „posebno Hitler”.

Reper, koji se u poslednje vreme predstavlja i kao Je, gostovao je u emisiji poznatog teoretičara zavere i desničara Aleksa Džounsa, tvrdeći da je neistina da su nacisti pobili šest miliona Jevreja. Istog dana je tvitovao i sliku svastike spojene s Davidovom zvezdom, zbog čega je izbačen sa „Tvitera”. U emisiji je gostovao s belačkim supremacionistom Nikom Fuentesom, s kojim je prošle nedelje bio na večeri kod bivšeg predsednika.

I Je i Fuentes su se u ovom programu žalili da Jevreji kontrolišu medije, a reper je krivio Jevreje za to što je ostao bez ugovora vrednih više miliona dolara. Zbog antisemitskih izjava, brojne modne kuće otkazale su poslove ranije sklopljene s afroameričkim reperom. Pažnju na sebe skretao je i opaskom da su i „životi belaca važni”, što je aluzija na slogan „Životi crnaca su važni”. Ova krilatica obeležila je proteste na kojima su Afroamerikanci demonstrirali protiv policijske brutalnosti nad crncima.

Čim se saznalo za večeru u Trampovoj vili Mar-o-Lago na Floridi, mediji su napali Trampa, tvrdeći da je nečuveno da se nekadašnji američki lider sastaje s Fuentesom, koji otvoreno poriče Holokaust. Kako je preneo Javni nacionalni radio, i vrh Republikanske stranke je tada prekorio Trampa, tvrdeći da nijedan republikanac ne treba da se susreće s ljudima koji negiraju genocid nad Jevrejima.

Bivši šef Bele kuće je sad pod pritiskom da prekine veze s reperom, s kojim se viđao i dok je bio na vlasti. Kad je bio predsednik, Tramp je primio Kanjea Vesta u Ovalnom kabinetu, a muzičar je tom prilikom nosio kačket s poznatom Trampovom devizom: „Učinimo Ameriku ponovo velikom”. Da bi odvukao afroameričke glasove od Džozefa Bajdena i tako pomogao Trampu, Kanje Vest se čak i kandidovao na predsedničkim izborima 2020.

Prema oceni medija, to što se Republikanska stranka ogradila od Trampove večere s Kanjeom Vestom i Nikom Fuentesom još jedan je dokaz da su konzervativci sve manje raspoloženi da bivšeg predsednika podrže u novoj trci za belu kuću.

Tramp se suočava i s drugim teškoćama. Savezni apelacioni sud mu je u četvrtak ukinuo pravo na takozvanog nezavisnog pravnika, na koga je imao pravo u istrazi o dokumentima iznetim iz Zapadnog krila. Kad je niži sud u septembru odobrio ovaj zahtev Trampovih advokata, to je usporilo istragu protiv nekadašnjeg američkog lidera. Pomenuti „spoljni stručnjak” pregledao je materijal pa Federalni istražni biro (FBI) i Ministarstvo pravde nisu imali pristup papirima koje je nekadašnji šef vlade odneo sa sobom napuštajući funkciju. Branioci su insistirali na tome da neko nepristrastan „pročešlja” kutije koje je FBI konfiskovao u Mar-o-Lagu. Njihovo obrazloženje je bilo da će se treća strana postarati da država nema pristup dokumentima koji nemaju veze s istragom, već su isključivo vlasništvo bivšeg predsednika. Odlikom višeg suda, sav taj materijal sada prelazi u ruke FBI-ja, što ubrzava istragu protiv Trampa.

Zakon nalaže predsednicima da dokumentaciju iz perioda svoje vladavine ostave Nacionalnom arhivu, ali je Tramp mnoštvo papira poneo sa sobom. Ministarstvo pravde ističe da je među materijalima bilo i državnih tajni i drugih poverljivih dokumenata, kao i da će zbog toga možda podići optužnicu protiv nekadašnjeg prvog čoveka administracije. U očima bivšeg predsednika, to je politički motivisana istraga koja treba da ga spreči da se vrati u Belu kuću.

Tramp se suočio s još jednom lošom vešću – njegovi poreski izveštaji, i pored njegovog upornog protivljenja, završili su u Kapitolu. Prema prošlonedeljnoj odluci Vrhovnog suda, kongresmeni imaju pravo da vide koliki porez plaća nekadašnji lider vašingtonske administracije. Iako kandidati za najvišu funkciju po pravilu objavljuju poreske izveštaje, Tramp je odbijao da to uradi. Mediji su prenosili da Tramp prikriva te podatke da se ne bi videlo da je njegova kompanija manje uspešna nego što on predstavlja i da je koristila rupe u zakonu da ne bi plaćala porez, što je legalno, ali i kontroverzno.

Dobra vest za Trampa je što će demokrate, koje su i tražile ovaj izveštaj, vladati u Predstavničkom domu još samo nekoliko nedelja. Nova republikanska većina preuzeće donji dom u januaru, pa bi to moglo da znači i kraj interesovanja za Trampov porez.