Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačke muke sa oružjem

Zbog nedostatka rezervi municije ministarka odbrane Kristin Lambreht na meti kritika, a prve isporuke borbenih aviona F-35 mogle bi da kasne iz tehničkih razloga
Авиони „торнадо” у наредним годинама излазе из употребе (ЕПА ЕФЕ -С.С.)

Februarsko obećanje kancelara Olafa Šolca da će odrešiti „državnu kesu” za vojsku kako bi Bundesver preuzeo vodeću bezbednosnu ulogu u Evropi, nepunih deset meseci od početka rata u Ukrajini, počelo je da se kruni i sve više postaje magloviti cilj. Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht našla se na meti kritika koalicionih partnera, jer vojsci nedostaje municija, a prve isporuke američkih borbenih lovaca F-35 mogle bi da kasne zbog tehničkih problema.

Povrh toga, glavni portparol vlade Štefen Hebestrajt morao je da saopšti da obećano povećanje nemačke potrošnje za odbranu ove, ali ni sledeće godine, neće dostići dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

U poverljivom dopisu Bundestagu Ministarstvo odbrane je upozorilo na potencijalne rizike u ugovoru vrednom 10 milijardi evra o kupovini borbenih aviona F-35 pete generacije od SAD. Prema planu, Berlin namerava da kupi 35 aviona kompanije „Lokid Martin” i prvih osam lovaca najnovije generacije trebalo bi da bude isporučeno nemačkim vazduhoplovnim snagama 2026. godine. Borbeni avioni F-35 trebalo bi da do 2030. godine zamene zastarelu nemačku flotu bombardera „tornado”, koji mogu da nose i nuklearno oružje.

Bajdenova administracija dala je u julu „zeleno svetlo” za kupovinu aviona, municije i prateće opreme i Šolcova vlada ima rok da do kraja godine finalizuje sporazum s američkom kompanijom. Vojni stručnjaci u pismu Odboru za budžet nemačkog parlamenta, pak, ukazuju da su bezbednosni zahtevi SAD izuzetno složeni, tako da se „ne mogu isključiti kašnjenja i dodatni troškovi pre početka letačkih operacija”, navodi nemački „Bild”.

Ministarstvo je saopštilo da ostaje neizvesno da li bi neophodna rekonstrukcija u vazduhoplovnoj bazi Buhel na jugozapadu Nemačke, gde bi trebalo da se nalaze avioni, mogla da bude završena do 2026. godine. Ukazano je i na druge faktore koji bi mogli da uvećaju predviđene troškove, uključujući inflaciju, fluktuaciju kursa dolara i povećanje troškova proizvodnje tako složenih aviona.

Nemačka vlada je u ponedeljak praktično odustala od svog obećanja da će brzo povećati potrošnju za odbranu na najmanje dva procenta svoje ekonomske proizvodnje – prekršivši ključnu obavezu preuzetu nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, da namerava da postane ozbiljna vojna sila.

„Još je otvoreno da li će taj cilj biti postignut 2023. godine”, rekao je Štefen Hebestrajt, dodajući da je njegovo „oprezno očekivanje” da će Nemačka to ipak uspeti u okviru ovog zakonodavnog perioda, koji se završava 2025. godine, prenosi portal „Politiko”.

Prema proceni NATO-a, na koju se poziva Blumberg, nemačka potrošnja na odbranu ove godine iznosi oko 1,4 odsto BDP-a. To je znatno ispod onoga što izdvajaju ostale članice alijanse: Francuska 1,9, Velika Britanija 2,1 i SAD 3,5 odsto.

Izjava portparola vlade dolazi u trenutku sve veće kritike stanja odbrambenih snaga zemlje, pogotovo što je Šolc nekoliko dana po ulasku ruskih trupa u Ukrajinu u parlamentu najavio prekretnicu u nemačkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, što je podrazumevalo i formiranje dodatnog fonda od 100 milijardi evra za nabavku vojne opreme.

Za nemačku vladu, kašnjenja u izdvajanju za odbranu prete da postanu još veći problem za njen imidž i kredibilitet u vreme kad Berlin nastoji da preuzme veću ulogu u obezbeđivanju odbrane i bezbednosti na evropskoj i međunarodnoj sceni. Da nije lako preći s reči na dela kad je reč o jačanju vojne moći pokazuje i to što se ministarka odbrane Kristin Lambreht našla na udaru vladajuće koalicije nakon što se otkrilo da nije naručila dovoljno rezervne municije uprkos poznatim nestašicama zbog isporuke Kijevu.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sta ce njima oruzje?
Njih je svakako trebalo demilitzarizovati, ako ne poslije 1 ono svakako poslije 2 svjetskog rata!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.