Petak, 27.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izgubljene partiture srpskih kompozitora

​Nejasno je gde se čuvaju dela Nikole Hercigonje, Milana Vlajina, Vasilija Mokranjca, Srđana Jaćimovića, Vuka Kulenovića i mnogih drugih
О Легату Јосипа Славенског брине СОКОЈ (Фото: Orange studio)

Na dan kada je svečano otvoren Legat Slavenski, 8. decembra 1983, večeras će u 19 časova u istom prostoru, u zgradi na Trgu Nikole Pašića br. 1 u Beogradu, biti održano predavanje Mirka Jeremića, muzičkog teoretičara. Tema je zanimljiva, a naslov rečit „(Ne)briga o srpskoj umetničkoj muzici – problemi i izazovi sa kojima se suočavaju muzičke zaostavštine srpskih kompozitora”.

– Moje izlaganje ukazuje na višedecenijsku sistemsku nebrigu države o zaostavštinama srpskih kompozitora. U predavanju ću sagledati šta se radilo kroz istoriju, kada je u pitanju briga o delima srpskih stvaralaca i u kom su sada stanju njihove zaostavštine. Publici ću predstaviti i aktivnosti koje je sprovodio Muzičko-informativni centar SOKOJ-a, ustanova koja je ustanovljena sa zadatkom da brine o srpskim kompozitorima. Navešću i konkretne primere problematičnih zaostavština pojedinih kompozitora – kaže Mirko Jeremić, koji je istražujući različite muzičke centre u svetu, ovom prilikom sugerisao i neka konkretna rešenja.

– Tu u prvom redu mislim, u smislu primera, na Izraelsko udruženje kompozitora, odnosno Izraelski muzički centar, Leo Smit fondaciju i Holandski muzički institut, kao i na jednu instituciju iz Srbije koja dolazi iz druge oblasti, a to je Jugoslovenska kinoteka. Ova institucija od svog osnivanja sistemski brine o filmovima koji su nastali kako za vreme Jugoslavije, tako i u današnje vreme, digitalizuje ih, otvara legate najvažnijih srpskih glumaca – navodi naš sagovornik.

Postoje primeri gubljenja notnog materijala domaćih kompozitora, koji ukazuju da je sada prilika da se reaguje, a Jeremić navodi konkretne slučajeve:

– Jedan od najskorijih je Treći koncert za klavir i orkestar „Pro Libertate” Aleksandra Obradovića. Pre godinu dana sam za svoj rad pokušao da pronađem tu partituru, koja je čuvana u Narodnoj biblioteci Srbije, ali nje tamo više nema. Višenedeljna potraga rezultirala je time da ona nije pronađena. Ovo delo je poslednji put izvedeno 2010. godine na Bemusu, dakle ne pre pola veka. Drugo je primer Dragutina Čolića i njegovih izgubljenih četvrtstepenih kompozicija. Važnost da se pronađu je u činjenici da je Alojz Haba pozitivno pisao o Čoliću i naveo da je on jedini razumeo njegov sistem komponovanja. Nejasno je gde se čuvaju zaostavštine kompozitora Nikole Hercigonje, Milana Vlajina, Vasilija Mokranjca, Srđana Jaćimović, Vuka Kulenovića. Ni zaostavštine akademika, kao što su Petar Konjović, Vlastimir Trajković ili Enriko Josif, nisu zbrinute na adekvatan način.

Kakva su rešenja potrebna da se takve stvari preduprede jeste pitanje na koje Jeremić ima predlog:

– Neophodno je da Vlada Republike Srbije i/ili Ministarstvo kulture osnuju posebnu instituciju, konkretno Srpski muzički centar, koji će okupiti vrhunske stručnjake i raditi na sakupljanju, popisivanju, sređivanju i prepisivanju kompozicija i zaostavština srpskih autora.

Naš sagovornik podseća da postoje i dalje kompozitori koji su ugroženi ili već zaboravljeni ili im preti ta sudbina.

– Među onima koje bih u ovom trenutku izdvojio jesu: Miloje Milojević, Vlastimir Trajković, Božidar Trudić, Miloš Petrović, Stanislav Preprek, Baronijan Vartkes, Ljubomir Bošnjaković, Dragutin Čolić, Nikola Hercigonja, Zoran Hristić, Božidar Joksimović, Enriko Josif, Karlo Krombholc, Vlastimir Peričić, Nikola Petin, Petar Stojanović, Milenko Živković, Vuk Kulenović. Spisak može biti mnogo duži. Postavlja se pitanje, ako ogroman broj zaostavština kompozitora koji nisu živi nije sređen, kako ćemo se odnositi prema onima koji još uvek stvaraju. Želeo bih da kažem da jedan deo aktivnosti u ovom kontekstu sprovode i Udruženje kompozitora Srbije, Muzikološki institut SANU, Muzikološko društvo Srbije, Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine SANU i muzikolozi okupljeni oko projekta „Srpski kompozitori”, ali to nije dovoljno.

SOKOJ čuva zaostavštinu Slavenskog

Najveći deo zaostavštine Josipa Slavenskog je zvanično poveren na brigu i čuvanje SOKOJ-u. Zahvaljujući zalaganju porodice, sačuvana je njegova radna soba i preseljena iz Svetosavske ulice br. 33, gde je kompozitor živeo i radio do svoje smrti 1955. Legat Josipa Slavenskog je osnovan 1983. sa idejom da se u njemu čuvaju, istražuju, obrađuju, publikuju i izvode njegova dela. U ovom prostoru koji je zadržao oblik njegove radne sobe, nalaze se njegovi lični predmeti, rukopisi, klavir i drugi instrumenti, pisma, biblioteka, nototeka, fotografije ...

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Композитор
Нису изгубљене ни партитуре композитора и академика САНУ Властимира Трајковића.
Tika
Нису изгубљене партитуре Енрика Јосифа . Налазе су у САНУ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.