Strani radnici najčešće dolaze iz Kine i Rusije

U Srbiji su stranim državljanima od početka ove godine izdate 28.553 dozvole za rad (zaključno sa 6. novembrom), što je već sada znatno više, u poređenju sa celom 2021. kada su se na legalan način posla u našoj zemlji domogla 26.643 stranca. Najveći deo njih zaposlili su poslodavci u Beogradu. Inostrani radnici najčešće dolaze iz Kine i Ruske Federacije, ali ih ima i iz Turske i Indije, dok ih je u toku prošle godine stizalo i iz Ukrajine, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)... Nije zanemarljiv ni broj stranih radnika iz Albanije i Severne Makedonije, pa je tako državljanima Albanije 2021. izdato 157 dozvola za rad, dok su 483 državljanina Severne Makedonije stekla priliku da legalno rade u našoj zemlji. Za razliku od njih, gotovo tri puta više državljana Ruske Federacije 2021. je legalno radilo u našoj zemlji – 1.364 njihova građanina obezbedila su dozvolu za rad, a u prvoj polovini ove godine oko 2.500. Najbrojniji su ipak bili Kinezi, jer je njima izdato 9.375 dozvola za rad.

S druge strane, Srbija kuburi s manjkom domaće radne snage, a kako naglašavaju sindikalni predstavnici, najezda radnika iz inostranstva tek može da se očekuje i to prvenstveno u građevinskom sektoru. Problem je što nam uglavnom dolazi priučena nekvalifikovana radna snaga, dok pravi majstori odlaze tamo gde su dobro plaćeni i imaju bolje uslova rada, u zemlje srednje Evrope. Ipak, u toku ove jeseni u našoj zemlji će biti priznate kvalifikacije i radne dozvole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. To znači da će građani ovih zemalja ubuduće lakše raditi na celom tom području, i to po istim uslovima u sve tri države. Sve to biće im omogućeno zahvaljujući memorandumu o radnim dozvolama, koji postavlja osnove za slobodan pristup jedinstvenom tržištu rada na zapadnom Balkanu.

– Prvi i osnovni način za rešavanje gorućeg problema, a to je crno tržište radne snage, jeste uvođenje granskog kolektivnog ugovora, od kojeg nažalost beže i država i poslodavci. Na taj način bi svaki radnik koji dođe na teritoriju Srbije imao zagarantovanu zaradu, odnosno cenu radnog sata, kao i domaći radnik. Ne bi bilo bitno da li dolazi iz Indije, Vijetnama ili Kine – napominje Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije. Dodaje da prema zakonskim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i državljanin Srbije. Međutim, u praksi strani radnici su neretko radno angažovani bez propisanih radnih dozvola, dakle rade „na crno”, nemaju regulisan radnopravni status niti su socijalno osigurani.

​Do radne dozvole preko NSZ-a

Po Zakonu o zapošljavanju stranaca, da bi se strancu izdala odgovarajuća dozvola za rad, potrebno je da prethodno ima regulisan boravak u Srbiji. Jedan od uslova za zapošljavanje stranaca, koji se konkretno odnosi na izdavanje vize za duži boravak, počeo je sa primenom od 1. januara 2020. Poslodavac, odnosno, kompanija koja želi da zaposli stranca ima mogućnost da istovremeno pokrene postupak za izdavanje radne dozvole dok traje proces odobrenja vize za duži boravak. Postupak može da se pokrene iako je stranac i dalje u inostranstvu, a proces pribavljanja vize za duži boravak u toku. To znači da poslodavac koji želi da zaposli stranca može da pokrene postupak za ishodovanje radne dozvole, iako on još nije u Srbiji. Proces za izdavanje radne dozvole vodi se pred Nacionalnom službom za zapošljavanje.