Evropa po meri Angele Merkel i Olafa Šolca

„Minski sporazum iz septembra 2014. godine potpisan je samo s jednim ciljem, a to je da se omogući Ukrajini da ojača svoje oružane snage do te mere da mogu kvalitetno da se suprotstave ruskim namerama da se stacioniraju u Donbasu”, izjavila je prošle nedelje bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, zaključivši: „Gledano iz današnje perspektive, bio je to dobar potez.”

Takođe, eventualno nemačko odbijanje da s Rusijom uđe u projekat izgradnje gasnog cevovoda „Severni tok 2” imalo bi teške posledice po odnose dve zemlje već načete problemima u Ukrajini. Činjenica da je to omogućilo Nemcima da se obilato snabdevaju jeftinim ruskim energentima bio je samo dodatni efekat, objašnjava Merkelova.

Ova epizoda na vrlo upečatljiv način oslikava stav Nemačke prema Rusiji, ali i prema drugim susedima na kontinentu. I, po svemu sudeći, taj stav se kroz vekove uopšte ne menja. O tome svedoči i najnovija inicijativa Merkelinog naslednika Olafa Šolca, koji se zalaže za to da Evropa u budućnosti funkcioniše kao – jedinstvena celina. U sferi politike, ekonomije, bezbednosti... I, naravno, po nemačkim pravilima.

Po aktuelnom nemačkom kancelaru, globalne promene koje su dešavaju u ovom trenutku toliko su duboke i dugoročne da Stari kontinent više ne može da opstaje na posthladnoratovskim principima, već mora da traži novi put u budućnost. Svet se od Zapada sve više okreće ka Istoku i Jugu, udaljava se od nekadašnjih centara moći, kreće u nove, neistražene prostore. Narodi se više ne dele na velike i male, tehnologija je srušila državne granice i svaka zemlja danas može da učestvuje u konstrukciji i proizvodnji i najsloženijih tehničkih uređaja. Ipak, jaz između bogatih i siromašnih se ne smanjuje. Upravo takvo stanje nastoji da održi Šolc.

On u tom smislu kao garanta buduće opšte bezbednosti nudi Nemačku, zemlju koja je uzrokovala oba svetska rata. Istovremeno, on se u svojim obećanjima oslanja na oružje koje bi dopremio s druge strane Atlantika, iz SAD, a koje se, takođe, nikada nisu preterano ustezale od nasrtanja na slabije od sebe.

Pri tome, Šolc ne definiše šta je po njemu Evropa. Da li su to samo zemlje Evropske unije ili i neke druge, od Atlantika do Urala, dokle zvanično i doseže kontinent? Naime, bilo gde da smesti kopnenu granicu, nemački kancelar bi morao da opravda takvo rešenje. Morao bi da objasni kakav bi eventualno bio suživot sa susedom s druge strane međe, kako bi s njim sarađivao, kako onemogućio neki novi potencijalni sukob. A podsetimo, SAD kao nemački sponzor nezvanično planiraju da aktuelnu vatru ukrajinskog rata podstiču najmanje do 2025. godine.

Kancelar ne odstupa ni od društvenih, i političkih, principa koji tako jasno dele današnje civilizacije. Naprotiv, on traži da se kompletno čovečanstvo na neki način uklopi u ideju (EU) koja je svojevremeno na trenutak okupila evropske zemlje i narode, iako je ista tokom proteklih decenija iskazala ne malo manjkavosti. Zajednička sreća nikada nije dostignuta.

Ako je jedinstvo Evrope zaista cilj, zašto se devedesetih godina prošlog veka išlo na rastakanje Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke, Jugoslavije... sa svim dramatičnim posledicama. Da li je i dalje ključna razlika u društvenim sistemima, i koji je sistem bolji na duže staze, koji je efikasniji i od kojeg korist ima većina, a ne samo uski krug bogatih?

Šolcova vizija ne odstupa od postulata kojima se Stari kontinent vodio u proteklim vekovima. On Evropu i dalje deli na zapadni i istočni deo. Preciznije na deo okupljen oko Nemačke i Francuske i drugi, naslonjen na Rusiju. Jer Germani ni do danas nisu odustali od vekovne želje da porobe istok kontinenta, pod svoje uzmu izvor prirodnih bogatstava, energenata, nezagađenu žitnicu? Da li o tome govori i prošlonedeljni pokušaj državnog udara u Nemačkoj i nametanje novog Rajha?

Kancelar ne zaboravlja da je Evropa od onih koje ne smatra sebi jednakima vekovima otimala sve što joj je dolazilo pod ruku. Da je kod mnogih naroda održavala siromaški status isključivo kako bi za sebe izvukla što veću korist. Sada želi to i da ozvaniči. Ili, kako reče jedan političar iz tzv. trećih zemalja: „Vi ste vekovima harali kuglom zemaljskom da bi došli do standarda koji danas imate. Dozvolite i nama da nesmetano haramo nekoliko vekova, pa kada se izjednačimo, moći ćemo da govorimo i o jednakosti u suživotu.”

Uostalom, Nemačka je uz francusku bila garant u već pomenutim Minskim pregovorima. Ispostavilo se da su te garancije samo slovo na papiru. Šolcova „Nova Evropa” jednostavno ne može da opstane na postulatima koje su nametnuli protekli vekovi. Moraće da traži neko drugo rešenje...