Nema naznaka da će cene hrane padati u budućnosti

Evropska unija predviđa usporavanje rasta u agraru do 2032. godine, navodi se u nedavno predstavljenom izveštaju.

Očekuje se da će proizvodnja nekih useva stagnirati ili se blago smanjiti, dok se za mleko i meso definitivno prognozira pad.

Predviđanja pokazuju da će se ukupna površina žitarica u EU neznatno smanjiti na 57,2 miliona hektara u narednoj deceniji. Očekuju se manje površine pod ječmom i kukuruzom. Potrošnja žitarica za hranu mogla bi da bude malo veća (+3,9%), ali kako će se upotreba stočne hrane smanjiti (-6,1%), očekuje se da će domaća potrošnja u EU ostati stabilna.

Uvoz uljarica će verovatno pasti jer će EU proizvoditi 54,7 odsto više mahunarki i 33,3 procenata više soje.

Usvajanje održivijih poljoprivrednih praksi uticaće i na budući razvoj u sektoru mleka i mlečnih proizvoda. Očekuje se se da će se mlečna stada smanjiti što bi dovelo do pada proizvodnje mleka za 0,2 odsto godišnje.

Potrošnja mlečnih proizvoda bi mogla da ostane relativno stabilna u budućnosti, a rast se očekuje jedino u potrošnji sira.

Očekuje se pad konzumacije mesa u EU za 1,5 kilograma po stanovniku godišnje. Govedina će biti najviše pogođena, dok će svinjetina delomično biti zamenjena pilećim mesom. Živinarstvo je praktično jedini sektor koji će se širiti i iz ugla proizvodnje i potrošnje jer se ovo meso smatra zdravijim a i jeftinije je.  

Što se tiče svinjskog mesa, predviđa se pad proizvodnje za jedan odsto godišnje.

Ovogodišnji izveštaj govori i pozitivnim ekološkim učincima sa smanjenjem broja stoke u EU. Međutim, jasno je da bi ovakav trend doveo do pada proizvodnje svih životinjskih proizvoda, ali i useva zbog smanjenja tražnje za stočnom hranom.

Sve bi ovo moglo da utiče na opšti rast potrošačkih i proizvođačkih cena koje bi posebno bile uvećane za svinjsko meso, jaja i govedinu.

Mediji prenose kao se ne očekuje da će rekordno visoke cene hrane trajno uticati na udeo izdataka domaćinstava za namirnice jer će se potrošači verovatno prilagoditi, menjati navike i kupovati samo osnovno. Ipak, očekuje se povećanje nejednakosti.

–Kako bismo postigli istinski otporan prehrambeni sistem, moramo da se uhvatimo sa najvećim problemima. Recimo, sa padom broja porodičnih farmi i sve većom prosečnom starošću poljoprivrednika. Ova kretanja, utvrđena su u poslednjem popisu poljoprivrede i poziv su za buđenje– rekao je je poverenik za poljoprivredu EK, Januš Vojčehovski u uvodnom govoru prilikom predstavljanja izveštaja, preneo je Agroklub.