Papa kao Mesi, ne odustaje do kraja

Poput svog zemljaka, kapitena argentinske reprezentacije i fudbalskog čarobnjaka Lionela Mesija i papa Franja ne odustaje od igre na pobedu. Čini se sve dok nebeski sudija ne „odsvira kraj”.

Prošlog leta u vatikanskim krugovima se ozbiljno spekulisalo o tome kako se poglavar Rimokatoličke crkve zbog narušenog zdravlja priprema na povlačenje s trona Svetog Petra, poput njegovog prethodnika pape Benedikta Šesnaestog.

Šest meseci kasnije, 17. decembra, Franja se uvrstio među samo šest od 123 pape u poslednjem milenijumu koji su ostali na funkciji i posle svog 86. rođendana. U prilog tome da pontif još ne razmišlja o penzionisanju govori i zvanična najava Vatikana da papa od 31. januara do 5. februara 2023. godine planira da ode u Demokratsku Republiku Kongo i Južni Sudan u pastoralnu posetu koja je odložena prošlog leta zbog problema s kolenom.

U najnovijem intervjuu za list „ABC” na pitanje o zdravlju, posebno o artritisu desnog kolena koji ga je mučio tokom ove godine, zbog čega je često bio u invalidskim kolicima, papa pomalo šaljivo kaže: „Upravljate svojom glavom, a ne kolenom. Sada hodam, tako da je odluka da se ne operišem bila ispravna.”

U istom razgovoru za španski list objavljenom dan posle njegovog rođendana, papa, koji sada već koristi štap za kratke šetnje, prvi put otkriva da je još na početku svog pontifikata 2013. godine unapred napisao ostavku u slučaju da ga zdravstveni problemi spreče u obavljanju dužnosti.

Franja kaže da je tu ostavku dao kardinalu Tarciziju Bertoneu, koji je tada bio državni sekretar Vatikana. Kako je dodao, siguran je da je Bertone prosledio pismo aktuelnom državnom sekretaru kardinalu Pjetru Parolinu.

Kad ga je novinar pitao da li želi da se ta činjenica pojavi u javnosti, Franja je rekao: „Zato to i kažem: Mislim da u mojim godinama i s ovim ograničenjima moram malo da se sačuvam da bih mogao da služim crkvi. Ili, alternativno, da razmišljam o mogućnosti da se povučem.”

Duhovni vođa 1,3 milijarde katolika dodaje kako veruje da su i pape Pije Dvanaesti (1939–1958) i Pavle Šesti (1963–1978) takođe unapred potpisale slične ostavke. Međutim, oba poglavara su se upokojila dok su bila na tronu.

Zanimljivo je da papa u intervjuu za Rojters u julu ove godine nije pomenuo da je devet godina ranije napisao pismo o potencijalnom povlačenju. Tada je odbacio spekulacije u medijima da je njegova ostavka gotovo neizbežna. Samo je rekao da bi jednog dana mogao da podnese ostavku ako mu narušeno zdravlje onemogući da rukovodi crkvom.

Izgleda da su vatikanski analitičari sredinom godine pogrešno „prorokovali” da se Franja sprema na abdikaciju. Možda su pogrešno rastumačili neke „znake” i simboličke poteze da će Katolička crkva ubrzo dobiti još jednog papu penzionera. Franja je u tom vremenu otkazao nekoliko putovanja i sazvao za kraj avgusta sve kardinale u Rim na konzistorijum. Posetio je i grobnicu pape Selestina Petog u gradu Akvili. Reč je o papi s kraja 13. veka, koji se posle samo pet meseci pontifikata odrekao najviše crkvene funkcije. Selestin je prvi uveo presedan – pravilo da pape mogu da daju ostavku donoseći dekret o mogućnosti napuštanja papskog trona.

Uprkos tome što je odavno „kovertirao” ostavku, papa ne samo da ne daje znake da namerava da se povuče, već je počeo da ozbiljno zavodi red. Nedavno je zbog optužbi za maltretiranje i ponižavanje zaposlenih smenio kompletno rukovodstvo svetske dobrotvorne organizacije „Karitas internešenel” (KI). Napravio je i nekoliko ključnih kadrovskih poteza, uključujući i postavljenje novih čelnika Sekretarijata za privredu Vatikana. Tu je i primena papinog plana za reformu Vatikana, ali i „suđenje veka” za finansijske malverzacije, za koje bi Sveta stolica volela da se dovede do kraja.

Osim toga, Franja već ima ambiciozan plan za 2023. Nastojaće da ode u Liban, u posetu koju je takođe odložio zbog nemogućnosti da se kreće. Postoje dobri izgledi da će u avgustu otputovati i u Lisabon na Svetski dan mladih.

Papa je vrlo angažovan na pronalaženju mira za sukob u Ukrajini, iako je napravio „diplomatski gaf” kad je izjavio da su Čečeni i Burjati u borbama okrutniji od Rusa, zbog čega je uputio izvinjenje Moskvi. Najnovije procene sugerišu da Franja verovatno neće otići s položaja dok ne učini sve što može da bi se zaustavio rat u Ukrajini.