Budimo zaboravljene sredine

Za protekle samo dve godine pokrajinska vlada uložila je više od 600 miliona dinara, pre svega za kapitalno održavanje i unapređenje uslova rada ustanova kulture, koje su više decenija bile potpuno zanemarene. To su ustanove čiji smo mi osnivači poput Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja Vojvodine, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Arhiva Vojvodine, Narodnog pozorišta u Subotici, Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” i drugih, ističe u razgovoru za „Politiku” Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, uz najbolje želje svim građanima Srbije povodom Nove 2023. godine.

Diplomirala je violinu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Irine Jašvili. Zaposlena je kao muzički izvođač – violinistkinja u orkestru Opere SNP-a, stalni je član Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Zrenjaninske filharmonije, Subotičkog simfonijskog orkestra, Zrenjaninskog kamernog orkestra. O pokrajinskim kulturno-umetničkim planovima u godini koja dolazi, kaže:

– Kada su institucije kulture u pitanju, naši planovi su veoma ambiciozni jer je opredeljenim budžetom za 2023. planirano više od 800 miliona dinara samo za programsku delatnost, što će zasigurno značiti bogatiju, sadržajniju i kvalitetniju kulturnu ponudu. Naročito kada je u pitanju očuvanje nasleđa koje ne samo da čini kulturni identitet ovog dela Srbije već prevazilazi i nacionalne okvire. Jer, podsetiću vas, na listi nepokretnih kulturnih dobara koja su pod različitim stepenom zaštite u Vojvodini nalazi se 759 objekata različite vrste i zajedno s nematerijalnom kulturnom baštinom reč je, očigledno, o zaista bogatom nasleđu koje želimo da sačuvamo u celini – ukazuje Dragana Milošević.

Značajna sredstva opredeljena su i za manje opštine. Koje i kako konkretno?

Za samo 10 meseci uspeli smo da pomognemo 15 gradova i opština: Srbobran, Mali Iđoš, Ravno selo, Kanjiža, Golubinci, Opovo, Žitište, Zrenjanin, Vršac, Bačka Palanka, Šid, Subotica, Vrbas, Odžaci... za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju, ali i izgradnju novih objekata kulture, kao i njihovo opremanje. Ulaganjem u manje opštine podstičemo decentralizaciju kulture, budimo zaboravljene sredine u želji da udahnemo novi život za budućnost. Budžetom za 2023. godinu opredeljeno je 500 miliona dinara upravo za ovu namenu što će suštinski značiti da će za samo dve godine sprovođenja ovakve kulturne politike i strategije razvoja biti uloženo blizu milijardu dinara kao izuzetno značajna podrška svim gradovima i opštinama ovog dela Republike Srbije. Pored toga, pokrajinska vlada će u narednoj godini preko resornog sekretarijata sufinansirati u iznosu od 250 miliona dinara uređenje i revitalizaciju Almaškog kraja zajedno s gradom Novim Sadom. Kao važan segment u okviru ulaganja u kulturu, istakla bih odluku pokrajinske vlade kojom je 2018. godine formiran budžetski fond za Sremske Karlovce i zahvaljujući formiranju takvog budžetskog fonda i inicijativom predsednika pokrajinske vlade, danas naša država ima Zakon o Sremskim Karlovcima kao važnom mestu za istoriju srpskog naroda, ali i za njegovu budućnost. Sredstva usmerena budžetskom fondu od osnivanja do danas iznose preko 350 miliona, dok je za narednu godinu opredeljeno dodatnih 100 miliona dinara i služe za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i razvoj Sremskih Karlovaca.

Iza Novog Sada je i te kako bogata godina „evropske” kulture. Kao Evropska prestonica kulture Srpska Atina predstavila je u protekloj godini više od 1.500 kulturnih događaja. Kakvu kulturnu sliku ste poslali Evropi?

Slika koja je poslata, pored ostalog, osvedočena je i nagradom „Melina Merkuri”, koju Evropska komisija dodeljuje najuspešnijim Evropskim prestonicama kulture, a ono što je, čini mi se, najvažnije jeste da, osim toga što razvojem kulture razvijamo i druge privredne grane poput turizma, ugostiteljstva, zapravo postavljamo temelje za razvoj same kulturne scene i narednih godina nakon kraja ove u kojoj smo i bili prestonica.

S kakvim ste se sve izazovima suočavali? Koji su vaši utisci, budući da ste diplomirani muzičar violinista?

Imajući u vidu činjenicu da pored toga što svoje protekle 33 godine sviram violinu, od toga se 20 godina paralelno aktivno bavim i politikom kako u Skupštini grada Novog Sada, tako i u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine, onda je sasvim logično zaključiti da je to za mene lično pre svega samo dodatna satisfakcija za dodatne napore, entuzijazam i hrabrost, a za koje podrška leži upravo u sasvim očiglednim pomacima koji su učinjeni baš u mandatu ove pokrajinske vlade. Trenutno moj umetnički život, činjenica, ispašta zbog funkcije koju obavljam iako sam, na neki način i dalje na „javnoj sceni”, međutim, to svakako ne znači da zanemarujem svoj muzički život. Naprotiv, moja primarna profesija i moja najveća ljubav jeste i biće muzika i skoro svakodnevno, kako to naravno i odgovorne obaveze dozvoljavaju, sviram i održavam svoj 33 godine uloženi trud i posvećenost.

Rođena ste Beograđanka, s dugim životnim stažom u Novom Sadu. Svojevremeno nam je Dejan Mijač pričao da je živeo u Beogradu i brodom svakoga dana putovao u Novi Sad na posao. Da li postoji mogućnost da ponovo zaživi ova ruta, makar kroz umetnički karavan?

Drago mi je što ste u ovom pitanju naveli primer Dejana Mijača i dozvolite mi da napravim simboličnu paralelu. Tačno je, rođena sam Beograđanka s dugim životnim stažom u Novom Sadu, ali moj prvi posao je bio baš u Beogradu, posao profesora violine u muzičkoj školi i ja sam putovala, doduše, ne brodom, iz Novog Sada u Beograd na posao. Svakako da bi mi potpuno drugačiji utisak bio da sam putovala tom rutom i sigurna sam da ona može i treba da zaživi upravo kroz umetnički karavan jer svakako imam utisak da, kada je potencijal našeg „lepog plavog Dunava” u pitanju, on nije dovoljno kulturno-turistički iskorišćen.