Zašto je Bahmut toliko (ne)važan

Već mesecima, izveštaji sa ratišta u Ukrajini počinju izveštajima o artiljerijskim duelima kod Bahmuta. Tamo ratuju najbolje jedinice obe zaraćene strane ali, ni jedna nije u stanju da ostvari odlučujući uspeh na terenu.

Zašto je važan grad Bahmut, koji je već pretvoren u ruševine? Odgovor na to pitanje nije jednostavan niti logičan. Jer, Bahmut  nema strateški, eventualno taktički značaj i zbog toga mnogi u Moskvi i Kijevu postavljaju pitanje opravdanosti velikih žrtava. Na obe strane. Govori se o stotinama mrtvih na dnevnom nivou. Sa ruske strane tamo se bore elitne jedinice koje su prebačene sa fronta kod Hersona,  „vagnerovci” i „mobiki”-teritorijalci iz Donbasa i Luganska. I Ukrajinci tamo drže najbolje trupe među kojima ima dosta stranaca. Poznato je da su dobrovoljci iz Gruzije tamo pretrpeli velike gubitke.

Obe strane su primorane da vode rovovsku borbu, sa lokalizovanim akcijama na uskom prostoru jer zemljište koje je preorala artiljerija,  ne dozvoljava upotrebu teške tehnike. Kao u bitki kod Pašendejla 1917. godine. Neverovatno ali, vek kasnije pešadija i dalje mora da se probija kroz rovove i kratere koje su napunili voda i blato. S tim što komandanti na terenu sada uz proučavanje rovovskog načina ratovanja, neprijateljske položaje izviđaju putem dronova a sa komandom komuniciraju putem satelitskih veza.

Da stvar bude interesantnija, ukrajinska vojska može odmah da se povuče iz Bahmuta i na tom frontu se ništa značajno neće promeniti.  Zapadno od Bahmuta nalaze se gradovi Slavjansk i Kramatorsk koji su još bolje utvrđeni. Znači, Rusi bi napredovali par desetina kilometara i tu bi ponovo stali.

I sa ruske tačke gledišta, Bahmut nije toliko važan cilj. Osim jednog puta koji vodi ka Lisičansku, tamo nema ničeg vrednog žrtava pa čak ni rasipanja municije. Njegovo osvajanje moglo bi da se posmatra isključivo iz ugla propagande, da ratni napori daju rezultate. Jer, da je druga svetska vojna sila odlučila da na tom prostoru preokrene tok rata, bilo bi logičnije da proba da u većem zahvatu Bahmut, Slavjansk i Kramatorsk opkoli i ukrajinske jedinice tamo natera na predaju.

Tako bi bilo logično. Ali, u ratu u Ukrajini ništa nije logično. Rusija je birala mesto i vreme gde će i kada da napadne ali se njena specijalna vojna operacija pretvorila u rat punih razmera, koji je sada zapeo u blatu rovova. Ukrajinci sa nesmanjenim elanom brane svoju zemlju ali, ne gledaju u budućnost i niko ne pita za cenu – ljudsku i materijalnu. Samo će Amerikanci da zarade.