Od „Amazonke nad Amazonkama” do „najkul šefice”

Godinama je na listama najuticajnijih žena Evrope, ali i sveta neprikosnoveno prvo mesto zauzimala nemačka kancelarka  Angela Merkel. Međutim „mame”, kako joj tepaju oni kojima je simpatična, sada nema na političkoj sceni, pa samim tim nije ni na listama. Kao što nema ni žena koje su u 2022. imale veliki uticaj na svetsku scenu u zdravstvenim i socijalnim poljima, koje su vodile bitku protiv virusa korona – od medicinskih sestara (koje sada štrajkuju u Britaniji), naučnica do premijerke Novog Zelanda Džasinde Ardern, šampiona u zaustavljanju širenja kovida 19 u svojoj zemlji.

Tu je zato predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona se nalazi na samom vrhu top-liste najuticajnijih žena magazina „Forbs”, jer je njena uloga u teškim vremenima jedinstvena – nijedna od žena heroja, koje sada ističu Forbsove, Bi-Bi-Sijeve, „Tajmove” i druge liste magazina od Njujorka do Australije, ne kreira politiku u ime 450 miliona ljudi izuzev nje. Stoga zapadni mediji, uz već „proslavljenu” suprugu ukrajinskog predsednika Olenu Zelenski, veličaju posvećenost predsednice Evropske komisije slobodnom i demokratskom društvu. Nazivaju je naslednicom Angele Merkel, pri tome zanemarujući da se korupcijski skandal „Katargejt”, koji je kao bomba odjeknuo u Evropskom parlamentu, reflektuje i na Evropsku komisiju. Lajenova se „proslavila” i u istrazi o nabavci vakcina. Otkriveno je da je razmenjivala poruke sa izvršnim direktorom „Fajzera” nakon čega je ova kompanija dobila unosne poslove sa EU za nabavku vakcina protiv virusa korona.

I pored svega, o njoj pišu kao o „Amazonki nad Amazonkama” koja je, kada je Putin pokrenuo „ničim izazvan rat u Ukrajini, prihvatila izazov i svega nedelju dana od početka invazije uvela prve velike ekonomske sankcije Rusiji”. Nizala je nove „pakete” kazni bodreći Evropu da je spremna da plati ovu cenu. Njena rečenica koja je obeležila ovu godinu po izboru zapadnih medija je: „Zaštita naše slobode ima svoju cenu. Spremni smo da je platimo jer je sloboda neprocenjiva.” Prevideli su da navedu i onu njenu: „Kako ćemo danas reagovati na ono što Rusija radi, odrediće budućnost međunarodnog poretka”, pogotovu u kontekstu koji joj je dao frontmen „Pink Flojda” Rodžer Voters kada je u otvorenom pismu gospođi Zelenski rekao da „bacanje goriva u obliku oružja nikad ranije nije pomoglo u prekraćivanju rata, a neće ni sada, pogotovo zato što se u ovom slučaju najveći deo ulja baca u vatru iz Vašingtona i zato što su se ’bacači ulja’ već izjasnili o interesu da rat traje što duže”.

Među ženama koje su se istakle u 2022. je i od oktobra prva italijanska premijerka, sazrela u omladinskom krilu stranke koju su osnovale pristalice diktatora Benita Musolinija. Đorđa Meloni, šefica vlade treće ekonomije evrozone, kaže „da” prirodnim porodicama, seksualnom identitetu, a „ne” rodnoj ideologiji, LGBT pravima, brodovima punim imigranata koji traže spas u italijanskim lukama. Za razliku od nje, za finsku joj koleginicu Sanu Marin kažu da je obeležila godinu kao ikona feminizma, da se istakla jer je slobodoumna, svoja, ne robuje rigidnom ponašanju što je svakako i dokazala ludovanjima po žurkama koje su njeni protivnici kad ustreba izvlačili iz fioke, ali začudo to je nije oslabilo. Naprotiv, dobijala je samo sve veću podršku. Najmlađa premijerka u istoriji Finske  proglašena je i „najkul šefom u Evropi”, što je posebno zasmetalo onima koji u njoj vide „lepu marketinšku lutku” u rukama onih koji povlače konce na svetskoj političkoj pozornici. Da ona ne simbolizuje mlade kao nosioce promena, potkrepljuju njenom izjavom da Evropa nije dovoljno jaka da se suprotstavi ratu u Ukrajini bez oslonca na SAD, a pogotovu činjenicom  da joj se divi Hilari Klinton.

U prethodnim mesecima svoj trag je ostavila i Elizabet Tras koja je htela da prigrabi harizmu Margaret Tačer, a postala je premijerka koja je u Dauning stritu ostala kraće nego što u foliji može da preživi zelena salata. Svet će, ipak, minulu godinu pamtiti po drugoj Britanki koja je otišla s ovog sveta u septembru, a čija harizma je obeležila punih sedam decenija – kraljici Elizabeti Drugoj.