Pele nije „bio za izvoz” ni po koju cenu

Za Peleov 80. rođendan (23. oktobar 2020) „Globo” se bacio u potragu da utvrdi da li je tačno da ga je država proglasila za nacionalno blago i da je time sprečila njegov prelazak u neki inostrani klub. Otkrio je cedulju od 10. aprila 1961. na kojoj predsednik države Kvadros nalaže predsedniku Nacionalnog sportskog saveza Falkau sledeće:

„Brinu me učestali potpisi brazilskih fudbalera za inostrane klubove. Sada hoće da „izvezu” i Pelea! Moramo da izbegnemo taj proces, koji oslabljuje tim svetskog prvaka, jer nas „izvoz”  naših sportista ne zanima.” Predsednik Santosa mu je odmah poručio: „Možete da budete sigurni da Edson Arantes do Nasimento ne podleže razmatranju”.

Brazilski list je došao do zaključka da predanje o tome da je država proglasila Pelea za nacionalno blago da bi sprečila njegov odlazak u inostranstvo pravno nije bilo izvodljivo (ljudi nisu mogli da budu proglašeni za nacionalno dobro). Doduše, da je Kvadros duže ostao na vlasti (predsednik od 31. januara do 25. avgusta 1961) možda bi se i raskrčili paragrafi i ozakonilo takvo rešenje. On je za to kratko vreme pokazao da sme da vuče neobične i vrlo smele poteze (obnovio diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom prekinute 1947, priznao režim Fidela Kastra na Kubi, odlikovao Čea Gevaru, dao političko utočište Portugalcima, koji su oteli brod u znak neslaganja s politikom svoje vlade za koju su smatrali da je fašistička).

Bilo kako bilo, Pele je ostao u Santosu (kao i Garinča u Botafogu...). Bio je veoma tražen i posle promene vlasti u Brazilu, ali su svi ti pokušaji bili bezuspešni. Otišao je tek kad je završio karijeru, s 34 godine, i to ne u Evropu, nego u SAD da populariše fudbal.

U svojoj autobiografskoj knjizi  „Ja, Pele” je priznao da kao dete nije maštao da postane fudbalska zvezda, mada je mnogo voleo fudbal, nego – pilot! Poreda Baurua, u koji se njegova porodica preselila bežeći od siromaštva, bio je aerodrom i sva deca su svoj uzlet u bolji život videla kroz avione.

Ali, do mesta u pilotskoj kabini put je bio vrlo dug i skup, a fudbal je bio svakodnevna zabava. Otac Dondinjo, bivši poluprofesionalni fudbaler, razume se, želeo je da sin produži tamo gde je on stao, ali majka je bila protiv. Kad joj je mali Pele obećao da će da joj kupi kuću kad postane igrač ona mu je odgovorila: „I tvoj otac mi je to obećao, pa, evo, i dalje živim u siromaštvu”.

Sin je nadmašio ne samo oca, nego i sve koji su ikada igrali fudbal u bilo kom delu sveta. Da će da bude najbolji na svetu prvi je tvrdio Valdemar de Brito, reprezentativac Brazila na Svetskom prvenstvu 1934. u Italiji (po povratku s Apeninskog poluostrva hteli su da nam se osvete za poraz u Montevideu 1930, pa su svratili u Beograd, gde je on dao jedan gol, ali je Jugoslavija pobedila čak s 8:4).

Kad je neko rođen za nešto, kao Pele za fudbal, onda ništa ne može da ga spreči. Čak ni to što ga je učio igrajući, često ne ni krpenjačom, nego loptom od novina! Već s nepunih 18 godina se predstavio svetu u najboljem sjaju. Prvu utakmicu na svetskim prvenstvima je odigrao 1958. u Švedskoj u grupi protiv SSSR-a. Brazil je pobedio s 2:0 i mada nije bio strelac opravdao je poverenje, pa je i na idućoj, u četvrtfinalu, bio u timu (tada nije bilo zamena). Tu se proslavio neverovatnom akcijom protiv Velšana u 66. minutu kada je postigao jedini gol. U polufinalu je Francuzima dao čak tri gola, a u finalu Šveđanima dva, poslednji u 90. minutu, što je simbolično najavilo njegovu epohu.

Nije se Kvadros, mada je ranije bio gradonačelnik Sao Paula, čija je deo Santos, za koji je Pele igrao, verovatno toliko brinuo za sudbinu kluba kad mu ode najbolji igrač, nego što je pretila opasnost da u inostranstvu primi tuđe državljanstvo i da danas-sutra zaigra protiv reprezentacije svoje otadžbine. A Brazil je žarko želeo da bude najbolji i 1962. Uspeo je u tome i bez Pelea povređenog u drugom kolu protiv Čehoslovačke . Umesto njega je do kraja šampionata igrao Amarildo (otišao potom u Italiju), koji je, s Garinčom, preuzeo slavu zbog druge osvojene titule.

Četiri godine kasnije, u Engleskoj, Pele je ponovo bio žrtva grube igre. U prvom kolu je savladana Bugarska (dao jedan gol), ali nije mogao da igra u narednom protiv Mađarske. Brazil je izgubio, on je morao da se vrati u tim u odlučujućoj utakmici za prolaz dalje protiv Portugalije, ali je ponovo povređen. To je ostavilo toliko mučan utisak (uz to je i Argentina ispala od Engleske pošto je sudija iz Nemačke na pravdi boga isključio njenog kapitena Ratina) da su Južnoamerikanci pretili da će da napuste Fifu!?

U Meksiku 1970. Pele je doveo Brazil do trećeg trijumfa na svetskim prvenstvima zbog čega je njegovoj zemlji u trajno vlasništvo pripao pobednički trofej. Prevazišao je sve ono o čemu je njegov otac maštao i postigao nemerljivo više od onoga što je obećao majci.