Vlasnik mora da izvuče „Fristajler”

Nakon što su u ponedeljak privedeni vlasnik, direktor i menadžer splava „Fristajler”, koji je delimično potonuo, juče je, kako mediji prenose, postavljeno i obaveštenje „Fristajlera” da je splav zatvoren zbog godišnjeg odmora i novonastale situacije. Sada je sve u rukama istražnih organa, tj. Trećeg osnovnog javnog tužilaštva – koliko će istraga trajati i šta će biti njen konačan rezultat. Sada ostaje pitanje šta će biti s postojećim splavom koji se dodatno nakrivio i tone svakog dana sve više i više.

Na pitanje ko je dužan da ukloni splav koji je potonuo ili tone, odgovorili su iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– U skladu sa odredbama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama potonulu stvar vadi vlasnik te stvari na osnovu odobrenja nadležne lučke kapetanije kojim se određuje vađenje, kao i vreme predviđeno za početak i završetak radova na njenom vađenju. O početku, prekidu, nastavljanju ili napuštanju radova na vađenju potonule stvari vlasnik je dužan da odmah obavesti lučku kapetaniju. Ako leži na takvom mestu da predstavlja ili može predstavljati opasnost ili smetnju za plovidbu ili opasnost od zagađivanja, a lučkoj kapetaniji nije poznat vlasnik ili je vlasnik poznat, ali ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kada bez opravdanog razloga prekine ili napusti započeto vađenje, vađenje potonule stvari vrši Direkcija za vodne puteve, odnosno ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva – kažu u ministarstvu.

Smatra se da poznati vlasnik ne namerava da preduzme vađenje potonule stvari, tj. da je prekinuo ili napustio to vađenje ako u roku od 15 dana kada je stvar potonula ne dostavi izjavnu da namerava da je vadi ili ako roku od 15 dana od dobijanja odobrenja ne započne vađenje, odnosno ako ne nastavi radove na vađenju potonule stvari koje je prekinuo ili napustio bez opravdanog razloga. Troškove vađenja i čuvanja potonule stvari snosi vlasnik, napominju u ovom ministarstvu.

Bura oko potonuća „Fristajlera” ne stišava se, a na svetlo dana izlaze nove i još nedovoljno proverene informacije. Jedna od njih je i da je voda na splav počela da prodire sat vremena pre ponoći, da je na splavu bilo tri puta više ljudi od dozvoljenih 220, ali i da je na samom splavu pre tonjenja bilo incidenata, odnosno tuče gostiju i radnika obezbeđenja.

O potonuću ovog poznatog beogradskog splava govorio je juče na televiziji TV Prva i Pink gradonačelnik Aleksandar Šapić. On je, između ostalog, rekao da bi voleo da se ovo nije desilo i da je srećan što nije bilo tragičnih posledica osim materijalne štete koja je naneta velikom broju ljudi koji su bili na „Fristajleru”. Istakao je i da o problemima na savskom priobalju govori poslednjih godinu dana, a da je konkretno tim počeo da se bavi pre nekoliko meseci.

– Mi smo u oktobru na sednici gradskog parlamenta doneli odluku o uređenju priobalja, gde će se tačno znati kako splav treba da izgleda, koje gabarite treba da ima i koje uslove treba da ispunjava. Podsetiću pritom da sadašnji splavovi imaju dozvolu vodnih preduzeća i organa za određeni broj ljudi, ali se to odnosi na objekte koji plutaju i plove, a ne na one koji stoje privezani za obalu i čiji je status zapravo neregulisan. Mi smo zato počeli od Savskog šetališta i sa sto lokacija došli do 28 koje će morati da ispunjavaju ne samo bezbednosne, koji jesu najvažniji, već i estetske i komunalne uslove – rekao je Šapić, a prenosi Beoinfo.

Napomenuo je i da želi da se ovo pitanje konačno reguliše i da u rešavanju ovog problema neće stati.

Pitanjima haosa na beogradskom priobalju bavimo se i mi godinama. I požarima i tučama i pucnjavama i fizičkim obezbeđenjem ovih objekata, koje se povezuje s različitim navijačkim grupama… a cilj nam je da se ovo pitanje u skladu sa zakonom reši na najbolji način.