Ličnim rekordom do 30. mesta

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 22. avgusta – Iako je bio čak deset minuta brži nego prošle godine na Svetskom prvenstvu u Osaki, Nenad Filipović je na 29. olimpijskim igrama u Pekingu zabeležio slabiji plasman. U Osaki u takmičenju hodača na 50 km izborio je 23. mesto sa 4:12,11 časa, a danas Pekingu 30. mesto sa 4:02,16 časa, a to je vreme njegovog novog ličnog rekorda.

I to je jedan od pokazatelja da su olimpijske igre najznačajnije svetsko takmičenje. Na njih dolaze svi najbolji i svi su maksimalno spremni.

Tako je 30-godišnji reprezentativac Srbije zauzeo mesto u sredini učesnika jedne od najtežih atletskih disciplina. Startovalo je 60 atletičara, petorica su diskvalifikovani, a sedmorica nisu mogli da izdrže trku do kraja, bilo da ih je uništio tempo koji su diktirali najbolji ili čak oni samo, bilo da su platili danak teškim vremenskim uslovima koji su se tokom trke drastično menjali. U vreme starta na „Ptičijem gnezdu” temperatura je iznosila samo 19 stepeni, ali je vlaga bila 97 odsto i sunce nije uspevalo da se probije do hodača. Tokom četvoročasovnog nadmetanja temperatura je rasla i na cilju iznosila 28 stepeni u hladu, ali naravno za takmičare hlada nije bilo, a vlažnost vazduha se smanjila na 57 odsto.

Na kraju trke, pošto bi prešli preko ciljne linije hodači su padali kao snoplje jer su utrošili i poslednje atome energije. Čak njih četrnaestorica lebdeli su između jave i „sna”, a u tim uslovima Nenad Filipović se dobro pokazao. Bio je iscrpljen, naravno, ali ne kao njegov brat blizanac Predrag, posle trke na 20 km.

– Nenad je dobro podneo trku i postigao svoj najbolji rezultat. Jedini je on od naših reprezentativaca na olimpijskim igrama uspeo da nadmaši svoj lični rekord i na tome mu se mora čestitati – rekao je savezni kapiten Jovan Jahić, koji je uz kružnu stazu pored „Ptičijeg gnezda” šetao i bodrio našeg reprezentativca, dok su za okrepnu stanicu i savete bili zaduženi Aleksandar Raković, naš rekorder u ovoj disciplini koji je započeo trenersku akrijeru i Nenadov brat Predrag.

Nenad Filipović je dobro znao šta je hteo u olimpijskoj trci. Hteo je lični rekord i to ispod granice od četiri časa. Tome je i prilagodio svoj tempo i svakih desete kilometara prelazio za oko 47 minuta. Posle prvih 10 km bio je 43, na 20. kilometru 41. Tada je većina takmičara bila još dovoljno sveža.

– Tempo je malo prejak, ali Nenad dobro ide – konstatovao je iskusni Raković.

Do 30. kilometra Filipović je sustigao još dvojicu i bio 39. a u narednih deset kilometara probio se do 30. mesta. Prolaz na 40. kilometru bio mu je 3:10,15 časa i naš reprezentativac je još bio unutar rezultata od četiri časa. Ali, tada je sunce već bilo prejako, Filipović je morao da stavi i kapu (punu leda) na glavu... Pokušao je da održi ritam, ali nije uspeo. Poslednjih 10 kilometara savladao je za 52 minuta i jednu sekundu. Dovoljno za 30. mesto i lični rekord.

– Zadovoljan sam što sam završio trku i popravio lični rekord, ali mi je krivo što nisam uspeo i da se spustim ispod granice od četiri časa. Pokušao sam zaista sve, ali poslednjih deset kilometara bili su prava muka – rekao je Nenad Filipović.

Začudo u tih deset kilometara niko nije odustao, koje je prošao oznaku 40 km stigao je do cilja, a ranije odustao je, recimo, Francuz Diniz, evropski prvak i vicešampion sveta koji se do pola staze nalazio u vodećoj grupi dosta dugo diktirao tempo. Rus Sergej Kidrjapkin, svetski prvak iz 2005. nije stigao ni do polovine staze, a titulu olimpijskog šampiona, koju je zbog penzije prepustio bez odbrane trostupni uzastopni osvajač Poljak Robert Korženjovski, osvojio Italijan Aleks Švajcer postavivši sa 3:37,09 novi olimpijski rekord. 

Srebrnu medalju osvojio je ličnim rekordom (3:39,27) talentovani Australijanac Džered Talent i dodao je bronzanoj sa trke na 20 km, a trek treći bio je svetski rekorder Rus Denis Nižegorodov. On je stigao na cilj posle 3:40,14 časa. Bio je sporiji od svog svetskog rekorda (3:34,14) više od šest minuta...  

– Srećan sam ovim što sam ostvario. Lepo je pobediti, ali ja sam zadovoljan bilo da pobedim ili izgubim, ako učinim sve što mogu i završim trku. Teško je razumeti, ali i teško objasniti, ali ja sam se na startu osećao i previše mirnim, gotovo umrtvljenim, ali u završnici osećao sam se sjajno a u finišu ponele su me i emocije – rekao je Švajcer koji je doneo Italiji treće olimpijsko zlato u hodanju na 50 km, prvo posle 44 godine.

Džered Talent je priznao da je na startu gledao u nebo i molio se da ugreje sunce, jer više voli toplo vreme nego hladnoću i vladu:

– Vremenski uslovi su mi zaista pomogli da osvojim medalju.

Denis Nižegorodov je zadovoljan što je na kraju osvojio medalju iako je dobar deo trke proveo na njenom čelu diktirajući tempo:

– Imao sam dve opomene i sudije su me u završnici budno motrile. Zbog toga sam morao da usporim, a i bronzana medalja je bolja od diskvalifikacije...

Živko Baljkas