Sezonska sniženja po novim pravilima

Trgovac ima pravo da izloži koliko god želi artikala na sniženju, ali ne sme da zavarava kupce. Kako je nepoštena poslovna praksa uočena na nivou celokupnog tržišta EU, evropski zakonodavac uveo je nova pravila za iskazivanje cena tokom sniženja.

Kako bi se stalo na kraj lažnim popustima, od pre nekoliko meseci izmenom propisa o zaštiti potrošača uređen je posebno segment prikazivanja cena, piše portal „Poslovni”. Aktuelno zimsko sezonsko sniženje prvo je koje se organizuje po tim standardima, a suština je da je trgovac dužan da istakne dve cene. Naravno, ovakvo pravilo važilo je i ranije. Međutim, sada je precizirano da se uz cenu na sniženju prikazuje i ona najniža koja je bila aktuelna za konkretan artikal u periodu od 30 dana pre uvođenja sniženja. Time se trgovci sprečavaju da kao reper navode najvišu cenu proizvoda, onu na početku sezone, što se najčešće i događalo. Kupci su na taj način dovođeni u zabludu da dobijaju značajno veći popust od realnog.

Podsetimo, prodajni podsticaji ili sniženja i akcije u Srbiji počinju između 25. decembra i 10. januara. Prema domaćim propisima, u okviru ovih ponuda, trgovac mora da naznači o kojoj vrsti podsticaja je reč, precizno i jasno odredi robu i uslugu na koju se odnosi, period važenja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka. U slučaju rasprodaje mora da postoji naznaka – „dok traju zalihe”, kao i informacija o eventualno posebnim uslovima u vezi sa ostvarivanjem prava na podsticaj.

U slučaju prodaje robe sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge, dužan je da pored ponude prodajnog podsticaja, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.

Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i može se organizovati najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula. Ono može trajati najviše 60 dana. Najčešće situacije sa kojima se prilikom kupovine susrećemo, a za koje je Zakon o trgovini predvideo novčanu kaznu su, na primer, to da trgovac oglasi najviši procenat sniženja, a u maloprodajnom objektu je zanemarljiv broj artikala po toj ceni. Zakon propisuje da kod oglašavanja procenta sniženja najveći procenat može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca. U drugom slučaju potrošači imaju utisak da su u pitanju prividna sniženja, da je cena na koju se popust oglašava kratak period bila u ponudi. A zakon kaže da je zabranjeno oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili slično, ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.

Ukoliko se u praksi desi da trgovac ne navodi jasno razlog sniženja iako on postoji, kupac bi trebalo da zna da zakon propisuje da u slučaju kada se sniženje nudi za robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.) taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu.