Kisindžer: Ukrajina van NATO-a – put ka miru

U svojoj najnovijoj knjizi bivši američki državni sekretar i vrstan diplomata Henri Kisindžer kao jedini izlaz za prekid rata Zapada i Rusije vidi uspostavljanje neutralnog statusa Ukrajine. Držanje Ukrajine van NATO-a rešilo bi situaciju i zaustavilo sukob s Rusijom, smatra Kisindžer, podsećajući da bi, ukoliko bi Ukrajina pristupila alijansi, granica zapadnog vojnog bloka bila na 500 kilometara od Moskve, čime bi Rusija izgubila stratešku dubinu.

U svojoj novoj knjizi „Liderstvo: šest studija svetske strategije”, koja je predstavljena u časopisu „Forin afers”, osvrćući se na Rusiju, Kisindžer smatra da će ova „bivša supersila” ostati uticajna u decenijama koje dolaze, uprkos sve manjem broju stanovnika i smanjenju ekonomske baze. On upozorava da zbog svoje ogromne teritorije i nedostatka geografske zaštite Rusija pati od „trajnog osećanja nesigurnosti”, duboko ukorenjenog u njenoj istoriji, iako će uvek igrati vodeću ulogu u svetu. Podseća da je još Katarina Velika ovaj problem definisala rečima „Nemam drugog načina da zaštitim svoje granice osim da ih proširim”.

Bez obzira na reputaciju vrsnog diplomate, danas je Kisindžer, kao krepki stogodišnjak, ipak samo glas jednog dela duboke države i ono što predlaže, iako zvuči razumno, ne znači da je glavna strategija Vašingtona. U svojoj knjizi, koja je poslata u štampu verovatno pre iznošenja njegovog poslednjeg predloga u decembru, govori o sasvim suprotnoj strategiji. Posle njegovog predloga usledili su kontakti na visokom nivou o stvaranju okvira za pregovore.

Naime, on je u decembru prošle godine za „Spektejtor” naveo tri opcije za završetak rata u Ukrajini tvrdeći da se približava vreme za mir u Ukrajini kako bi se smanjio rizik od još jednog razornog svetskog rata. „Približava se vreme da se nadograde strateške promene koje su već ostvarene i da se integrišu u novu strukturu ka postizanju mira putem pregovora”, napisao je Kisindžer u časopisu. Tada je, samo mesec dana pre sadašnjeg zagovaranja neutralnog statusa Ukrajine, napisao da bi mirovni proces trebalo da poveže Ukrajinu s NATO-om i da „alternativa neutralnosti više nema smisla”. Podsetio je da je u maju predložio prekid vatre pod kojim bi se Rusija povukla na granice pre početka februarskog rata, ali bi Krim bio „predmet pregovora”.

Prema Kisindžerovim rečima, prvi scenario predviđa da ruske trupe ostanu na položajima, tako da će „dobiti 20 odsto Ukrajine i veći deo Donbasa, glavne industrijske i poljoprivredne oblasti i pojas zemlje duž Crnog mora”. Štaviše, takva opcija bila bi pobeda za Rusiju, dok značaj NATO-a ne bi bio toliko odlučujući kako se ranije mislilo, smatra američki diplomata. Druga opcija sugeriše da će Rusija „pokušati da bude istisnuta” s Krima, što „pokreće pitanje rata sa samom Rusijom”.

Treći Kisindžerov scenario predviđa poraz Moskve ukoliko Kijev bude u stanju da „zadrži Rusiju” i „izgura” je s linija konfrontacije do granica pre početka rata. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina će u ovom slučaju biti prenaoružana, uspostaviće se bliske veze između nje i NATO-a ili će i sama postati deo alijanse.

Kako je Kisindžer tada zaključio, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odlučio je da sprovede treću opciju, što bi, ako se ostvari, predstavljalo značajno dostignuće za zapadne zemlje: NATO bi bio dodatno ojačan pristupanjem Finske i Švedske, a Ukrajina bi imala „najveće kopnene snage u Evropi”.

Krajem pretprošle godine zvanična Moskva je snažno istrajavala u nameri da pregovora s kolektivnim Zapadom, poslavši Briselu i Vašingtonu nacrte sporazuma o uzajamnim bezbednosnim garancijama – što je uključivalo upravo ono što Kisindžer predviđa kao rešenje u svojoj knjizi. Rusija je tada predlagala sledeće: da se Zapad obaveže da će isključiti dalje širenje vojne alijanse na istok, kao i da će isključiti ulazak Ukrajine u NATO, a da se SAD obavežu da neće osnivati vojne baze na teritoriji država koje su ranije bile u sastavu SSSR i da neće koristiti njihovu vojnu infrastrukturu.

Takođe, NATO je morao da napusti svaku vojnu aktivnost na teritoriji Ukrajine i drugih država istočne Evrope, Zakavkazja i centralne Azije; da NATO i Rusija ne raspoređuju svoje oružane snage i naoružanje na teritoriji svih ostalih država Evrope pored snaga stacioniranih na ovoj teritoriji od 27. maja 1997. godine.

Osim toga, Moskva je pozvala Vašington da konsoliduje principe nemogućnosti pokretanja nuklearnog rata i smanji nuklearnu infrastrukturu van svoje nacionalne teritorije. Istovremeno, Rusija se na obostranoj osnovi složila da ne raspoređuje svoje trupe i oružje na teritoriji saveznika u oblastima gde bi takvo raspoređivanje druga strana shvatila kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.

Isto se odnosilo na letove teških bombardera i prisustvo ratnih brodova svih klasa u odgovarajućim oblastima. To je podrazumevalo i koordinaciju maksimalnog približavanja ratnih brodova i aviona. Posebna pažnja posvećena je odricanju od razmeštanja kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa u onim područjima iz kojih je takvo oružje sposobno da gađa ciljeve na teritoriji druge ugovorne strane.

NATO je ignorisao ove predloge, a Vašington je izrazio spremnost da razgovara o međusobnim obavezama o nerazmeštanju oružanih snaga na teritoriji Ukrajine i pristao na bilateralne pregovore s Rusijom u okviru Saveta Rusija-NATO. Međutim, ključni uslov Moskve – da se NATO ne širi na istok – SAD su odbile.