Uspon koji prevazilazi zlatne medalje

Kina je na putu da pretekne Sjedinjene Države po broju osvojenih zlatnih medalja ove godine. Naviknite se na to. Danas je sportski uspeh taj koji nas zaslepljuje, ali Kina će ostaviti sličan pečat u umetnosti, biznisu, nauci i obrazovanju.

Svet na koji smo navikli, onaj u kome dominiraju Amerika i Evropa, predstavlja istorijsku anomaliju. Do 15. veka najveće svetske ekonomije su bile Kina i Indija i moglo se pretpostaviti da će one biti te koje će kolonizovati Ameriku.

Međutim, onda su i Kina i Indija počele da se rasipaju baš u vreme kada je krenuo uspon Evrope. Kineski dohodak po stanovniku bio je niži pedesetih godina prošlog veka nego za vreme dinastije Song u 13. veku.

Sada se svet vraća u normalno stanje – sa moćnom Azijom – i mi ćemo morati da se prilagodimo. Baš kao što mnogi Amerikanci znaju koje im je omiljeno crno vino, naša deca će postati dobri poznavaoci pu-er čaja.

Za vreme uspona Zapada, kineska kultura je konstantno morala da se prilagođava. Kada su prvi zapadnjaci stigli i doneli svoju veru u Devicu Mariju, Kina nije imala ekvivalentnu žensku figuru koja čini čuda, pa je Guan Jin, bog milosrđa, promenio pol i postao boginja milosrđa.

Sada je red na nas da se svom snagom nadmećemo sa Azijom u usponu.

Ovaj prelazak na kinesku dominaciju biće težak proces za celu međunarodnu zajednicu, naročito kad se ima u vidu nezgodna vrsta kineskog nacionalizma. Kina i dalje vidi svet kroz prizmu „guočija”, nacionalnog poniženja, i uspeh kod mladih Kineza ponekad proizvodi ne toliko nacionalno samopouzdanje koliko uobraženost.

Kineske obaveštajne agencije postaju sve agresivnije prema Americi, ciljajući između ostalog na korporativne tajne, a kineska vojska traži nove načine da naruši dosadašnju američku vojnu superiornost .

Predsednik Buš je sa svih strana kritikovan što je prisustvovao otvaranju Olimpijade u Pekingu. Međutim, kad se osvrnem unazad, mislim da je dobro uradio. U godinama koje dolaze najvažniji bilateralni odnos u svetu biće onaj između Kine i SAD, a Buš je zaradio veliku blagonaklonost kineskog naroda time što se pojavio.

Međutim, on taj politički kapital nije iskoristio. Trebalo je da se glasnije založi za poštovanje ljudskih prava, da zahteva od Pekinga da prestane da liferuje oružje kojim se vrši genocid u Darfuru.

Teško je napraviti ravnotežu, ali odlučnost Kine da bude prva na listi zlatnih medalja – i nađe i uvežba najbolje sportiste – govori o jednoj još većoj želji za međunarodnim poštovanjem i legitimitetom. Tu želju možemo da iskoristimo da iznudimo bolje ponašanje kineskih lidera.

Kada je kineska vlada osudila na radni logor dve žene u osmoj deceniji života zato što su podnele zahtev da održe legalni protest za vreme Olimpijade, onda je to nečuveno i ne bi trebalo da se rešava „diplomatijom ćutanja” nego otvorenom kritikom. Takođe moramo da shvatimo da su neformalni pritisci postali izuzetno važni. Najvažnija ličnost u kinesko-američkim odnosima danas nije ambasador jedne ili druge države. To jekošarkaš Jao Ming, a na drugom mestu je Dejvid Štern, komesar NBA lige. Najveća snaga demokratizacije nije G-7. To su milioni Kineza koji studiraju na Zapadu i vraćaju se kući očekujući veće slobode. Usponu Kine je delimično doprinela Komunistička partija načinom na koji se iako nevoljno i ponekad nespretno prilagodila ovim pritiscima za promene. Prilagodljivost je jedna od velikih prednosti Kine i jedan od razloga zašto je najvažniji proces u svetu danas uspon Kine – na Olimpijadi i u svakoj drugoj oblasti.