Rusija je u specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini ušla potpuno nespremna za savremeni način ratovanja. U prvim mesecima rata, mnogi ruski tenkovi bili su žrtve nove vrste oružja – bespilotne letelice koja nosi rakete a operateri sa daljine biraju ciljeve. Turski „bajraktar”postao je traženiji od borbenih aviona koji su skupi za proizvodnju i održavanje. O obuci pilota da i ne govorimo – milioni evra u odnosu na operatera drona koji je veštine sticao uz simulacije leta. Kao u video igrama, razlika je mala.

Ispod radara Rusije

Neverovatno je da su dronovi kao oružje koje je toliko promenilo način ratovanja prošli neprimećeno ispod ruskog „radara”. Uz pomoć Irana i njegovih dronova „šehid” Rusija je uspela da nadoknadi zaostatak i kupi vreme dok ne proizvede svoje bespilotne letelice.

A, da su samo malo bolje pazili, mogli su da uvid u oružje budućnosti dobiju pre više od četvrt veka. I to preko veze. Naime, Amerika je dronove  u vojne svrhe počela da koristi 1995. godine. Tada su iz baza u Albaniji dronovi tipa „predator” počeli da potroliraju nebom iznad Bosne i Hercegovine. Naravno, oni su snimali položaje Vojske Republike Srpske.  Njene jedinice su već duže vreme znale da se da ih NATO snima ali nije bilo objašnjenja za zujanje, posebno noću, koje je moglo da traje satima.

Hercegovački korpus

Sve je postalo jasno kada su jedinice Hercegovačkog korpusa 5. septembra 1995. godine oborile američki dron tipa „predator”. Letelica je pala nedaleko od Nevesinja i prema sačuvanim snimcima, ona se raspala prilikom pada na kosinu brda. U svakom slučaju, delovi „predatora”, izuzev oplate od kompozitnog materijala, sačuvani su u priličnom dobrom stanju. Nije poznato gde su završili delovi te letelice ali sigurno je da bi VRS sa zadovoljstvom ustupila te delove Rusiji.

Gubitak tog drona, i još jednog kojeg su operateri nekoliko dana kasnije namerno usmerili u brdo da ne bi pao u ruke Vosjke Republike Srpske,  u Americi je označen kao jedan od tri međaša, kada počinje „budućnost”. Naime, te 1995. godine je  uz prvu ratnu upotrebu drona, u Americi zabeležen najsmrtonosniji teroristički napad,  kada je u Oklahoma sitiju poginulo 168 ljudi i najvažnije, pojavila se svetska informaciona mreža koju danas znamo kao internet.

Kada je reč o dronovima, Rusi su mogli da izvuku pouke i iz bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije kada je Vojska Jugoslavije oborila više desetina bespilotnih letelica. Propustili su i priliku i da dobiju podatke o dronu koji je Iran 2011. uspeo da „hakuje” i prizemlji neoštećenog na svoju teritoriju. Upravio na osnovu tog iskustva Iran je pokrenuo razvoj svojih dronova koje Rusija danas koristi u Ukrajini.