Pancir na krovovima Moskve

Kada je ukrajinska vojska krajem prošle godine uspešno izvela vazdušni napad na metu unutar ruskih granica. Rusija se tad suočila sa surovom stvarnošću da Ukrajina može da dosegne i mete duboko unutar njene teritorije. Kremlj je brže-bolje preduzeo konkretne korake. I stvari su se u međuvremenu promenile. Tviterom su počele da kruže fotografije i snimci na kojima se vidi sistem protivvazdušne odbrane Pancir-S1. Postavljen je na krovove nekoliko ključnih vladinih zgrada u Moskvi, uključujući jednu upravnu zgradu i Nacionalni centar za upravljanje odbranom ruskog Ministarstva obrane.

Ovo oružje postavljeno je nakon što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio kako strahuje da bi zapadne zemlje Ukrajinu mogle da snabdeju oružjem dugog dometa koje može da pogodi mete na ruskom tlu.

Korisnici društvenih mreža primetili su da Rusija za odbranu svog neba koristi i moćne raketne sisteme poput S-400 koji mogu da pogode ciljeve na udaljenostima do 250 kilometara i da presretnu balističke projektile s udaljenosti do 60 kilometara. Naravno, velika su opasnost i za neprijateljske avione.

Ali kad je u pitanju zaštita specifičnih meta, Pancir je bolja i ekonomičnija opcija. Taj koristi koristi se za upotrebu na bližoj udaljenosti i namenjen je odbrani od aviona, helikoptera, dronova i precizno navođenih projektila. Jedna jedinica raspolaže s dva 30-milimetarska topa i 12 raketa kratkog dometa, a ima i dva radara. Jedan se koristi za lociranje mete, a drugi za navođenje projektila prema njoj. Pancir se u većini slučajeva postavlja na mobilnu platformu-

Pancir košta manje od 15 miliona dolara i puno je jeftiniji od baterije S-400 sistema koja košta nekoliko stotina miliona dolara.

Inače, sistem Pancir S1 nabavila je i Srbija.

"Pancir S1" istovremeno može da prati čak 40 raketa i da napadne četiri istovremeno. Na sistemu su unapređeni domet, brzina i težina bojevih glava. Sistem poseduje kontrolu vatre koja uključuje radar koji funkcioniše u takozvanim UHF I EHF talasima, unapređen je i način pronalaska i praćenja vazdušnih ciljeva. Locira metu na 40 kilometara, dok domet praćenja mete iznosi 28 kilometara. Ima i termalni senzor za praćenje meta.