Nemačka tenkovska bitka

Nemačka je za sada odolela američkom pritisku da prva Ukrajini isporuči tenkove „leopard 2”. Šolcov uslov „ako vi prvi isporučite ’abramse’, onda ćemo i mi ’leoparde’” – pokazao se mudro smišljenim. Američki zvaničnici su rekli da „abramse” neće isporučiti Ukrajini jer je njihovo održavanje skupo, a iz baze „Ramštajn” otišli su pomalo razočarani jer nisu uspeli da „slome” Nemce. S druge strane, Berlin se pravdao da uopšte nije ucenjivao Vašington, nego da sada nemaju dovoljno tenkova. Oba izgovora su jednako nepotpuna da zadovolje Kijev i svima je jasno da iza njih postoje i drugi. Niti je tačno da Nemačka nema dovoljno tenkova za sopstvene potrebe, niti je tačno da Amerikanci žale gorivo za „abramse”, jer ih već koriste u Kuvajtu, Iraku, Egiptu...

POSLATI ILI NE: Iako poneki Rus smatra da Nemačka ima osećaj istorijske krivice prema ruskom narodu, svim ostalim je jasno da je za ovakav ishod zaslužno Putinovo upozorenje da će svaki novi potez NATO-a ka eskalaciji rata u Ukrajini značiti direktan ulazak u neprijateljstva protiv Rusije. Ali ima barem još jedan razlog. Kao što je miniranje „Severnog toka” označilo gotovo nepovratan signal prekida ekonomskih odnosa Nemačke i Rusije, tako bi slanje najmodernijih nemačkih tenkova na ratište Ukrajine značilo definitivno „spaljivanje” mosta između Berlina i Moskve, o čijem se održavanju za sada vodi računa.

„Njujork tajms” je konstatovao da su se u NATO-u pojavile male, ali značajne pukotine u vezi s planovima za Ukrajinu, koji se tiču strategije i hitnih pitanja poput isporuke naoružanja. Zanimljiva su obrazloženja „za” i „protiv”, čak i unutar same EU.

NEMCI SU VEĆ PROBALI: „Rusija je velika zemlja, navikla je da se bori do kraja, navikla je da skoro izgubi, a onda se oporavi. Uradila je to Napoleonu, uradila je to Hitleru. Bilo bi apsurdno misliti da je Rusija izgubila rat ili da je njena vojska nesposobna... Zato je upravo sada neophodno nastaviti sa naoružavanjem Ukrajine”, rekao je šef evropske diplomatije Borelj.

S nemačkog stanovništa to izgleda drugačije. Poslanik Alternative za Nemačku Peter Bjustron izjasnio se protiv slanja tenkova „leopard 2”, podsetivši na poraz Nemačke u Drugom svetskom ratu. „Nemački tenkovi protiv Rusije u Ukrajini?! Vaši dedovi su to već pokušavali da urade sa ’banderašima’ i kakav je bio rezultat? Ruski tenkovi su završili ovde u Berlinu”, podsetio je.

U svakom slučaju, Ukrajini neće manjkati tenkova, iako oni neće preokrenuti ratnu sreću. „Talinskom deklaracijom” su se obavezale Velika Britanija, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, kao i Danska, Holandija, Slovačka i Češka da će obezbediti tenkove. Tako da je ovo bila igra potčinjavanja između SAD i Nemačke, koja će se svakako nastaviti, ali Evropa sada ima tračak nade da može da ostvari izvesni suverenitet u odnosu na Vašington.

ČAROBNI BREG: Ni Svetski ekonomski forum u Davosu više nije što je bio, jer svet više nije isti. Jedan nekadašnji učesnik ovog samita je slikovito rekao da je Davos bio „poslovni bal sa elementima sajma sujete”. Od ekonomije tamo odavno nije bilo ništa, ugled je takođe postao diskutabilan, a i način komunikacije u svetu je postao drugačiji. Slika sveta se promenila, taj model globalizacije se urušio i Davos više nije potreban svetskim moćnicima. Zato tamo nije bio ni Bajden, ni Si ni Putin. Nije bio čak ni Klaus Švab niti Soros. Od cele G7, samo je Šolc stigao. Ni Makron ni Sunak nisu bili. Druga značajna ličnost posle Šolca bila je samo Ursula fon der Lajen, ali je nevolja što nije bilo ljudi koji vladaju svetom.

Pritom, sukob u Ukrajini je na prekretnici. O tome se, naravno, ne izjašnjavaju Rusi. To je uoči susreta u bazi NATO-a „Ramštajn” rekao šef Pentagona Lojd Ostin, pozivajući saveznike da „ne usporavaju”. Zelenski je to gotovo panično opisao rečima „imamo vrlo malo vremena”.

Možda je to osetio i Šolc, pokušavajući da ne uđe sasvim u rat ako je kraj blizu. Amerikanci su, od nacionalne obaveštajne službe do Bajdena, saglasni da će ishod rata u Ukrajini imati globalne posledice, uključujući i snagu zapadnog saveza.

Iako se sve odigrava iza zatvorenih vrata, za sada su na površinu isplivale dve od onih malih, ali značajnih pukotina koje je primetio „Njujork tajms”: nestrpljenje Velike Britanije i nespremnost Nemačke. Očigledno da London i Berlin različito vide ishod ovog evropskog rata.