Sve duže se čeka na građevinske dozvole

Vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu prošle godine opala je za 13,5 odsto u odnosu na isti period 2021. Jedan od razloga je pad efikasnosti nadležnih organa, jer se vreme za izdavanje građevinskih dozvola iz godine u godinu povećava, pa je umesto devet dana, koliko je bilo potrebno 2020. službenicima sada potrebno 15 dana da obrade zahtev. Posebno zabrinjava pad izvedenih građevinskih radova od 25 procenata u Beogradu, imajući u vidu činjenicu da je njihovo učešće u regionu glavnog grada najveće u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji. Ovaj pad je između ostalog rezultat činjenice da je u trećem tromesečju 2022. od ukupno 670 podnetih zahteva u vezi sa građevinskim dozvolama, usvojeno svega 173, odnosno 25,82 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u trećem tromesečju prošle godine, vrednost građevinskih radova raste samo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji i to za 6,4 procenta u odnosu na isti period 2021. Najviše je opala u regionu južne i istočne Srbije i to za 34,1 odsto, u Beogradskom regionu za 25 procenata, dok je u Vojvodini taj pad iznosio svega 8,7 odsto.

Očekivano bi bilo da je glavni razlog ovog pada suzdržanost investitora, koji zbog pooštrenih uslova zaduživanja i globalne krize oklevaju sa investicijama. Međutim, broj podnetih zahteva u vezi sa izgradnjom objekata pokazuje suprotno.

Ako se pogledaju podaci centralne evidencije objedinjenih procedura, koju vodi Agencija za privredne registre, u tom periodu u Srbiji je primljeno 1,96 odsto više zahteva u vezi sa izgradnjom objekata nego u trećem kvartalu 2021, a za 12,77 procenata više nego tokom trećeg kvartala 2020. Dakle, u trećem kvartalu 2022. primljeno je 39.545 zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, što predstavlja povećanje u odnosu na drugi kvartal kada su primljena 37.042 zahteva, ali i u odnosu na isti period 2021. kada je primljeno ukupno 38.786. Primera radi samo za građevinske dozvole podneto je 4.516 zahteva, dok ih je u 2021. bilo 4.467, a 2020. godine 3.975.

Međutim, pregledom jedinstvene, javne, elektronske baze podataka u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta po zahtevima u vezi sa izgradnjom objekata, uočava se pad efikasnosti nadležnih organa iz godine u godinu, kroz rast prosečnog vremena postupanja u procesu rešavanja zahteva. Prosečno vreme rešavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova u trećem kvartalu 2020. u Srbije iznosilo je 18 dana, u istom periodu 2021. godine 24 dana, dok je u trećem kvartalu 2022. postupak trajao 31 dan.

Kada je reč o zahtevima za izdavanje građevinskih dozvola, prosečan broj dana za rešavanje zahteva u trećem kvartalu 2020. u Srbiji je trajao devet dana, 13 dana u 2021. i 15 dana u 2022. Prosečno vreme postupanja nadležnih organa raste iz godine u godinu i po ostalim zahtevima, bilo da je reč o izdavanju privremene građevinske dozvole za čije rešavanje je trebalo osam dana 2020, devet dana 2021. i 18 dana 2022. ili za izdavanje upotrebne dozvole za koju je bilo potrebno devet dana 2020, 17 dana 2021. i 20 dana 2022. godine.

Prema broju primljenih zahteva najveće opterećenje trpe Novi Sad i Beograd. U Novom Sadu podneto je 3.850 zahteva, što predstavlja 9,74 odsto ukupnog broja, a u Beogradu 1.723 što je 4,34 odsto svih zahteva.

Interesantna je pojava mnoštva odbačenih zahteva u gradskoj upravi Beograda. Odbačeni zahtevi za lokacijske uslove predstavljaju 55,39 odsto ukupnog broja donetih rešenja, odbačeni zahtevi za građevinske dozvole čine 59,7 procenata ukupnog broja donetih rešenja, dok je za upotrebne dozvole procenat odbačenih zahteva 67,26 odsto. U poređenju sa Novim Sadom broj odbačenih zahteva u proseku je veći za 14,81 procenat. Broj usvojenih zahteva u Beogradu je 25 odsto od broja podnetih, a u Novom Sadu 53,77 procenata.

Uzročno posledična veza između postupanja nadležnih organa i pada vrednosti građevinskih radova je očigledna. Ovakva situacija ukazuje da je potrebno nešto promeniti i doneti sistemske mere koje će doprineti ubrzanju postupka, pojednostavljenju određenih procedura, ali i povećanju kapaciteta za obradu zahteva. Neizbežno je povećanje efikasnosti nadležnih organa i unapređenje oblasti građevinarstva, podsticanje zelene gradnje i elektromobilnosti što će verovatno biti postignuto kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji koje su više puta u poslednje vreme najavljivane.