„Politika” – list za poštovanje

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Zadovoljstvo mi je što imam priliku da ovaj intervju dam na 119. godišnjicu osnivanja „Politike”. Sama činjenica da je jedan medij uspeo da više od jednog veka održava i nadograđuje poverenje kod domaće publike, ali i da se čita u regionu i šire, govori o profesionalnosti i količini uloženog rada, što je za poštovanje. Nijedna država ne postoji sama za sebe, kvalitet života njenih građana direktno je povezan sa okruženjem i svetom čiji je deo. Stoga, želim da vam zahvalim i za pažnju koju posvećujete aktuelnim dešavanjima u RSM i za prostor koji ste odvojili za stavove iz makedonske političke i društvene javnosti, za šta veliki doprinos ima vaš dopisnik iz naše zemlje Željko Šajn, kaže u intervjuu za „Politiku” Dimitar Kovačevski, premijer Republike Severne Makedonije.

Svedoci smo velikih promena svetskog poretka, koje su pokrenute ratnim sukobom. Na koji način mir može da ispliva iz vrtloga ovih dešavanja na svetskoj političkoj sceni? Da li je ovo šansa za male države poput Severne Makedonije i Srbije, koje zajedno sa Albanijom pripadaju inicijativi „Otvoren Balkan”?

Rešenje svakog otvorenog pitanja mora da bude isključivo dijalogom. Nerazumljivo je da se oružje koristi u 21. veku, da stradaju nevini ljudi i da se dovodi u pitanje svetski mir. Posebno je neprihvatljivo da jedna geografski veća država primenjuje silu nad manjom demokratski opredeljenom državom, pokušavajući da ugrozi njenu nezavisnost i teritorijalni integritet. Ovo je izuzetno opasan presedan i mora se sprečiti kako bi se presreli rizici da to pređe u praksu, jer bi se tada ugrozio i svetski mir. Diplomatija i olovke su danas sredstva sporazumevanja i tako može i mora da se izađe iz ovog vrtloga. Bar mi sa Balkana to najbolje znamo.

RSM, Srbija i Albanija u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” unapređuju regionalnu saradnju, čime se ojačava i međusobno poverenje. „Otvoreni Balkan” i Berlinski proces regionalne su inicijative koje nas zbližavaju i podstrek su da zajedno držimo izoštren fokus na održavanju stabilnosti i bezbednosti regiona, kao i na zajedničkom strateškom cilju – evropskim integracijama.

Severna Makedonija ove godine predsedava OEBS-u i Jadranskoj povelji. Na koji način ćete se zalagati za mir u svetu?

Mora da se vrati mir u svetu. Uvereni smo da je to moguće putem kreativnih rešenja, na kojima ćemo raditi. Da, posebno je iznenadilo to što je agresija došla od stalne članice Saveta bezbednosti UN – Ruske Federacije. To što putem nasilja odlučuje da rešava izazove država članica UN, organizacije koja u svojoj osnovi ima održavanje mira u svetu, i članica OEBS-a – suprotno je zajedničkim opredeljenjima država članica protiv bilo kakvih formi delovanja čije su posledice ljudski životi i ugrožavanje svetskog mira. Istorija pokazuje da nijedan problem ne može da se reši nasilnim putem i, koliko god da je trajao jedan vojni konflikt, uvek se do rešenja dolazilo za stolom – dijalogom. Kao premijer države koja predsedava OEBS-u, apelujem ovom prilikom da se odmah prekine agresija Ruske Federacije nad Ukrajinom i da se otvori put za diplomatiju i dijalog radi iznalaženja razumnog rešenja mirnim putem.

RSM od 1. januara 2023. ima čast da predsedava OEBS-u, najvećoj regionalnoj bezbednosnoj organizaciji, a to je istovremeno i velika obaveza, jer se dešava u vreme kada u Evropi imamo vojnu agresiju. Ipak, uveren sam da ćemo uspešno odgovoriti datom poverenju, jer imamo iskustva kako se prevazilaze konflikti. I mi smo, kao država, bili korisnici posredničkih bezbednosnih mehanizama, uključujući i mirovnu misiju UN, i preko vlastitog primera poznate su nam koristi mirovnih angažmana međunarodne zajednice. Takođe, iako smo multietnička država, uspeli smo i vlastitim snagama da se ujedinimo u zajedničkim odredbama za mir, nismo bili uvučeni u rat u vreme nekadašnje Jugoslavije, a i kasnije, Ohridskim okvirnim ugovorom uspeli smo da sačuvamo unitarnost države. Danas smo i svetao primer Balkana i Evrope kao funkcionalna multietnička demokratija i država koja stabilno korača evroatlantskim putem. To smo postigli mudrom dijaloškom politikom dobrosusedskih odnosa. Ovim iskustvima želimo da doprinesemo jačanju i razvoju bezbednosti na međunarodnom planu. Kao predsedavači OEBS-a 2023. godine, kompletno smo usredsređeni na to da multilateralizam savlada militarizam, što je vrhunski izazov za Evropu i svet danas.

Kako vi vidite dalji razvoj evropskih integracija zapadnog Balkana?

Evropske integracije su budućnost celog zapadnog Balkana. To za naše države i za region znači unapređenje kvaliteta života građana i obezbeđenje predvidljivosti u bezbednosti i stabilnosti celog zapadnog Balkana. Nakon rata u Ukrajini, to je postalo jasno i EU. Mi smo geografski deo Evrope i potrebno je zajedništvo u spoljnoj politici, posebno kada je reč o odbrani mira i demokratskih vrednosti. Uopšte nije daleko da to bude ostvareno 2030. godine. Naprotiv, to je racionalan i dostižan cilj, da bismo realizovali potrebne reforme na domaćem planu i unapredili ekonomske i bilateralne odnose aktivnom, iskrenom i održivom regionalnom saradnjom. Ja sam realan čovek, ne zastupam optimizam ili pesimizam, već sam određen da delujem ka tome što smatram da donosi dobro građanima i državi. Ne kalkulišem ličnim i političkim interesima, već se kompletno angažujem da doprinesem tom dobru. Za mene je to čin vrhunskog patriotizma i tako ću nastaviti da radim.

Makedonski jezik i makedonski identitet zavise isključivo od nas, većine građana RSM, koji se osećamo kao Makedonci i pišemo i govorimo makedonski jezik. Identitetsko opredeljenje je osećaj – to niti neko daje, niti neko može da uzme. Imamo svoju makedonsku istoriju, kulturu, tradiciju, po kojoj smo prepoznatljivi kao poseban narod i posebna država, prepoznati i priznati u svetu. Makedonski jezik je priznat i prihvaćen ravnopravno među evropskim jezicima, čiji je konkretan dokaz već potpisan ugovor sa Fronteksom.

Naravno, ostajemo posvećeni razvoju dobrosusedskih odnosa sa Bugarskom, u duhu evropskih vrednosti, uz međusobno poštovanje i politiku razumevanja drugog. U zvaničnim odnosima i politici, pa i među građanima obe države, postoji i međusobno razumevanje i poštovanje. Verujem da ćemo uspeti da se izdignemo iznad svih pokušaja trećih strana koje imaju svoje instalacije u obe države i za tuđe interese pokušavaju da naštete našim bilateralnim odnosima. Ti pokušaji usmereni su protiv jedinstva, stabilnosti i bezbednosti u Evropi. Verujem u dijalog kao način rešavanja bilo kog pitanja, verujem u kapacitete RSM, Srbije i vidim mogućnosti za dalji razvoj evropskih integracija i za naše države i za ceo zapadni Balkan.

Nastavak evropskih integracija Severne Makedonije zavisi od ispunjenja bugarskog uslova, tj. francusko-nemačkog predloga za rešenje spora između RSM i Bugarske, što podrazumeva ponovnu promenu Ustava RSM. Kako vidite razvoj daljih evrointegracija?

RSM korača evropskim putem, u toku je bilateralni skrining i ove godine očekujem novi iskorak u evrointegracijama. Ako me pitate na čemu baziram očekivanja – na opredeljenju većine građana u državi za članstvo u EU. Građani daju mandat i oni su na zadnjim parlamentarnim izborima dali poverenje proevropskim političkim subjektima koji su sastavili proevropsku vladu. Ona će nastaviti da radi prema očekivanjima i potrebama većine građana, a to je evropski način života i integracija države u EU.

Verujem da je u našoj državi moguće da se postigne evropska parlamentarna većina koja će osigurati evropsku budućnost RSM, jer je to strateški cilj postavljen od nezavisnosti države, a šanse za članstvo u EU nikad nisu bile veće i realnije. To odgovorni političari, lideri i poslanici prepoznaju i doneće razumne odluke. Mi smo multietnička građanska država i time što ćemo dodati neku etničku zajednicu u Ustav – ništa ne gubimo, samo dobijamo. RSM već je Evropa u malom. Sada imamo priliku da bude i ravnopravna članica velike evropske porodice. Građani prepoznaju ko radi za budućnost svih, a ko ima nameru da profitira nasitno za sebe. U 21. veku jasno je da nema mesta za populiste. Građani biraju hrabro i mudro liderstvo koje ih vuče napred.

Prijateljski odnosi sa Srbijom

Kako vidite odnose RSM i Srbije?

U teškim trenucima dolaze do izražaja prava prijateljstva. I pandemija i ova svetska ekonomsko-energetska kriza samo su potvrdile tradicionalno dobre prijateljske odnose između RSM i Srbije. Međusobno poštovanje stvara osnov za dalji razvoj naših dobrosusedskih odnosa. Zajednički rešavamo sve izazove koje nam je nametnula svetska kriza od rata u Ukrajini. Sa srpskim predsednikom Vučićem i albanskim premijerom Ramom u redovnim smo, ponekad i dnevnim kontaktima, tako menadžujemo potrebe građana naših država. Ovo prijateljstvo ne samo da je mnoge iznenadilo već verujem i da će poslužiti kao inspiracija za izgradnju dobrosusedskih odnosa. Obično geografski male države daju veliki primer svetu. Verujem da smo i u aktuelnom kontekstu dešavanja svetla tačka za region, ali i za Evropu i svet.