Revizor: Gradovi ostali bez 32 milijarde dinara prihoda

Samo 10 odsto gradova i opština je od 2019. do 2021. godine realizovalo planirani iznos prihoda i primanja budžeta, zbog čega u proseku godišnje nije ostvareno 32 milijarde dinara. U istom periodu rashodi i izdaci gradova i opština realizovani su sa manje od 80 odsto u odnosu na planirani budžet. Ovo je ustanovila Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju o svrsishodnosti poslovanja „Uticaj pripreme odluke o budžetu lokalne samouprave na efikasno i efektivno korišćenje budžetskih sredstava” koji je juče predstavljen javnosti.

Duško Pejović, predsednik DRI rekao je da su ovu reviziju uradili jer su kroz prethodne kontrole budžeta opština i gradova utvrdili niz nepravilnosti. Prema njegovim rečima te nepravilnosti odnosile su se pre svega na manje ostvarene prihode i primanja u odnosu na plan.

– U proseku u tri godine ostvareno je manje za 14 odsto, što direktno utiče na izvršenje rashoda i izdataka koji su manji u tom periodu za 23 procenta, a to onda utiče na još manje ostvarivanje kapitalnih investicija – naveo je Pejović razlog za reviziju.

Objasnio je da je cilj revizije bio da se utvrdi koji su uzroci, šta utiče da se budžeti lokalnih samouprava manje ostvaruju, i kakve to posledice ima.

„Cilj je da se odredi koje mere preduzeti, kako bi se problem rešio a priprema tih budžeta unapredila”, rekao je on. Dodao je da ni građani nisu u dovoljnoj meri upoznati s budžetima.

DRI je subjektima revizije gradovima Zaječaru i Kraljevu, te opštini Inđija izdala više preporuka za adekvatnije planiranje lokalnih budžeta.

Revizori navode da se u postupcima pripreme i donošenja odluke o budžetu ne poštuju propisani rokovi. Skupštine sedam gradova i 28 opština su odluku o budžetu za 2021. godinu donele nakon isteka roka propisanog Zakonom o budžetskom sistemu.

Kako zaključuju odstupanja ostvarenog i realizovanog budžeta u odnosu na planirane iznose kod lokalnih samouprava nastala su zbog planiranja prihoda i primanja u iznosima koji ne odgovaraju stvarnim mogućnostima za njihovo ostvarenje i izostanka ili nedovoljnog razmatranja podataka o statusu projekata i usaglašenosti planiranog obima aktivnosti sa stvarnim mogućnostima za njihovu realizaciju.

Obim i kvalitet raspoloživih podataka o očekivanim i ostvarenim učincima ne prikazuje adekvatno kakve učinke treba postići u odnosu na planirana sredstva i period na koji se budžet odnosi, niti pružaju adekvatne informacije o efektima koji su postignuti realizacijom budžeta.

Naglašavaju da Kraljevo i Inđija nisu obezbedili blagovremenu pripremu plana kapitalnih izdataka i dostavljanje predloga odluke o budžetu nadležnom organu, zbog čega je skraćeno vreme raspoloživo za razmatranje predloga i prekoračen rok za usvajanje odluke o budžetu. Predlog plana kapitalnih izdatka nije zasnovan na rangiranju predloženih projekata na osnovu ocene njihovog statusa i mogućnosti za realizaciju, a obezbeđeni obim i način uključivanja javnosti u postupak donošenja budžeta uglavnom je bez uticaja na predlog plana kapitalnih izdataka.

Planirani prihodi i primanja budžeta zasnivaju se i na pretpostavkama i očekivanjima koja nisu adekvatno obrazložena i za koje nije izvesno da će se ostvariti. Procene i projekcije ukupnog iznosa prihoda i primanja sprovode se bez posebnog dokumentovanja uticaja datih makroekonomskih pretpostavki na konačno utvrđen iznos prihoda i primanja. Iako su odstupanja planiranog iznosa veća od dozvoljenog, u usvojenim odlukama o budžetu nije navedeno da se prilikom planiranja odstupilo od smernica, niti su navedena obrazloženja za odstupanja u planiranim iznosima prihoda i primanja. Uspostavljeni sistem praćenja i kontrole, koji sprovodi Ministarstvo finansija, efikasan je u otkrivanju neusaglašenosti donetih odluka o budžetu, ali mere koje se preduzimaju samo delimično obezbeđuju otklanjanje otkrivenih neusaglašenosti, što uvećava i rizik od njihovog ponavljanja.