Milijarda evra stranih ulaganja u građevinarstvo

U 2022. godini Srbija je imala 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija. Godišnjim povećanjem za 13,6 odsto u odnosu na do tada rekordnu 2021. postignut je novi „šampion” u prilivu prekograničnog kapitala. Podaci Narodne banke Srbije o tome još su preliminarni. Za sada su precizni oni za prva tri kvartala koji pokazuju da je u tom periodu kod nas uloženo oko tri milijarde evra. Najveće ulaganje bilo je u prerađivačku industriju, ukupno 1,3 milijardi evra, a u okviru ove grupe najviše, i to 443 miliona, u proizvodnju gume i plastike. Slede investicije u proizvodnju motornih vozila od gotovo 300 miliona evra, proizvodnju osnovnih metala 123 miliona, prehrambenu industriju od 116 miliona.

U prva tri lanjska kvartala u sektor građevinarstva uloženo je milijardu evra, a u paket s njima valja dodati i poslove s nekretninama u vrednosti od 226 miliona. Velika su bila i ulaganja u trgovinu od oko 300 miliona evra. Posmatrano po zemljama iz kojih kapital dolazi nema iznenađenja. I tu se očitava da je Evropska unija naš glavni privredni partner, jer su tamošnji investitori uložili 1,6 milijardi evra. Ulagači iz ostalih evropskih zemalja investirali su 608 milijardi. Najviše iz Velike Britanije, 260 miliona evra, Švajcarske 162 miliona i Ruske Federacije 57 miliona. Kina je i dalje veliki ulagač s milijardu evra, a Japan sa oko 200 miliona. Iz SAD je stiglo 95 miliona evra.

IZ NBS navode da Srbija od 2016. godine beleži kontinuirani rast priliva SDI. Ovaj trend rasta privremeno je usporen tokom 2020. kao posledica prvog potresa od pojave pandemije virusa korona, ali je ponovo tokom 2021. priliv SDI zabeležio rekordan iznos u tom momentu od 3,9 milijardi evra, tako da je u prethodne tri godine ostvaren ukupan priliv od 11,3 milijarde. Pored toga, neto priliv SDI od 2015. u potpunosti je pokrivao tekući deficit platnog bilansa, doprinoseći dugoročnoj održivosti eksterne pozicije Republike Srbije. U nastavku je tabelarni pregled priliva SDI u Srbiju od 2016. do 2022. godine.

Navode da je oko 60 procenata ukupnih SDI bilo usmereno u razmenljive sektore, najvećim delom u prerađivačku industriju (43,5 odsto), ali i u građevinarstvo (33,3) i trgovinu (10).

„Priliv SDI ostao je stabilan uprkos zaoštravanju geopolitičkih tenzija i globalne ekonomske krize. Nakon privremenog usporavanja koje je registrovano tokom marta i aprila 2022. godine, od maja je primetan potpuni oporavak i vraćanje na trend pre izbijanja sukoba u Ukrajini i dostizanje novog rekorda po prilivu SDI. Najznačajniji faktor koji utiče na visoke prilive SDI pre svega je postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost uprkos neizvesnostima iz međunarodnog okruženja. Povoljna poslovna klima, kvalifikovana radna snaga, uspostavljeni sporazumi o slobodnoj trgovini s mnogim zemljama, kao i nastavak investiranja u razvoj infrastrukture, dodatno su doprineli kontinuiranom prilivu SDI”, navode iz NBS.