Više od polovine direktora škola nema licencu

Potpuna zbrka zbog smene direktora OŠ „Dositej Obradović” u Omoljici oko koje se digla velika prašina u javnosti ogolila je dublji problem ovdašnje prosvete – rupu u propisima ili selektivnu primenu zakona, tako da je moguće da direktor rukovodi školom puna dva mandata, dakle osam godina, bez licence, da prosvetni vrh ne raspolaže podacima o tome koliko je u ovom trenutku direktora škola koji nisu položili ovaj ispit, da nema tog propisa koji onemogućava da direktori koji za svog mandata nisu stekli licencu ponovo konkurišu i budu izabrani na tu poziciju, a da nijedan nije „izleteo iz fotelje” zato što nije ispunio zakonsku obavezu da licencu stekne dve godine od stupanja na direktorsku funkciju. Obaveza da rukovodioci škola imaju položen ispit za direktora uvedena je pre skoro dve decenije – izmenama i dopunama ZOSOV-a 2004. godine. Propisane obuke za direktorske licence sprovode se tek poslednjih pet-šest godina, a prva grupa direktora je ispit za licencu položila u decembru 2018. godine, kada je od 17 kandidata, petoro palo ispit.

Prema podacima koje je za „Politiku” sumirao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji realizuje obuke, te propisane programe usavršavanja za direktorsku funkciju u obrazovnim ustanovama od 2019. do 2022. godine uspešno je završilo ukupno 1.630 polaznika. Ali, to ne znači da su nakon toga, svi ti ljudi, kao što bi trebalo, u roku od tri meseca sproveli istraživanje i došli do zaključaka i preporuka za unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse i istovremeno, spremili portfolio s dokazima o ostvarenim ličnim rezultatima i prethodnom profesionalnom iskustvu. To su osnovni preduslovi da bi kandidati mogli da podnesu zahtev za polaganje ispita za licencu resornom ministarstvu, odnosno pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje.

– U zavisnosti od toga da li je dokumentacija potpuna, nakon prijave, ispit se organizuje u roku od 15 do 20 dana. Od 2018. do 2022. godine ispit za licencu za direktore na teritoriji cele Srbije položilo je ukupno 709 kandidata (187 u Vojvodini i 522 u ostalim krajevima države) – precizirali su za naš list u Ministarstvu prosvete. Prema tome, od 1.630 direktora koji su prošli obuku ni polovina još nije zavredela licencu.

– U cilju profesionalizacije u oblasti obrazovanja i vaspitanja, povećani su zahtevi u pogledu kompetentnosti direktora i uvedena je obaveza polaganja ispita za licencu, kojim se proverava osposobljenost direktora za rukovođenje radom ustanove. Obuke sprovodi ZUOV na dva načina: interaktivno u grupi od najviše 30 učesnika i individualnim učenjem na daljinu. U održavanju obuka nema zastoja. Jedini prekid bio je tokom pandemije kovida 19 zato što je deo obuke neposredan. Zbog ovih vanrednih okolnosti, kao olakšavajuća okolnost za direktore koji su trebali da polažu ispit za licencu omogućeno je kandidatima da, umesto da polažu ispit za licencu u roku od dve godine od dana postavljenja, to učine u roku od dve godine od završetka obuke – razjasnili su u Ministarstvu prosvete.

Time su indirektno odgovorili na naše pitanje zašto Vladimir Ristić, direktor zbog čije se smene pobunila Omoljica, nije ranije razrešen funkcije iako ni po isteku drugog mandata nije stekao licencu. Zvanična dokumenta koja nam je Ristić dostavio na uvid, potvrđuju da je on na dužnost direktora u prethodnom mandatu stupio 27. januara 2019. godine, te da je prema tome trebalo da stekne licencu do Savindana lane, ali da je poziv za obuku koja je obavezna i prethodi ispitu za licencu dobio 22. februara prošle godine. Prvi dvodnevni deo obuke pohađao je u martu, zatim i drugi onlajn deo, koji traje devet dana, a uverenje o savladanosti tog programa dobio je 14. novembra 2022. godine. Od tog datuma, po pravilu, predviđeno je da u roku od tri meseca sprovede istraživanje i pripremi portfolio, a rok da te predispitne obaveze ispuni ističe 13. februara ove godine. Ali kad se ima u vidu olakšica koju navode iz resornog ministarstva, on uopšte ne mora da žuri, ima fore do novembra 2024. godine da stekne licencu. Budući da posedovanje licence nije eliminacioni uslov za kandidate na konkursu za direktora škole, a da je većinom glasova kolektiva i školskog odbora Ristić reizabran kao jedini kandidat, i da ispunjava sve uslove za tu funkciju – zašto je uopšte došlo do drame u omoljičkoj osmoletki. Ona je počela protestima i bojkotom nastave, u drugom činu postavljen je novi v. d. direktora i dan kasnije je dao otkaz, baš kad je i gradonačelnik Pančeva došao u školu, pa nakon razgovora s roditeljima učenika i zaposlenima ocenio da je ipak Ristić najbolje rešenje za direktorsku funkciju i predložio nadležnima da ga imenuju za vršioca dužnosti. Što je bliža završnici, to ova drama više liči na farsu, jer da su predstavnici lokalne samouprave zaista želeli ovakav epilog pojavili bi se na sednici školskog odbora i glasali za Ristića, i svega ovoga ne bi bilo. Pritom, da lokalna samouprava, bilo koji gradonačelnik lično, predlaže prosvetnom vrhu direktora škole – van je svih protokola. Direktori obrazovnih ustanova se, po zakonu, ne biraju tako.