Kako su Amerikanci vodili navodnu rusku propagandu

Većina navodno lažnih ruskih naloga pripadala je stvarnim Amerikancima, objavljeno je u okviru „’Tviterovih’ dokumenata”, projekta koji je Ilon Mask pokrenuo kad je prošle godine kupio popularnu društvenu mrežu. U okviru tog projekta Mask je dozvolio grupi novinara da pregledaju internu prepisku i napišu šta se dešavalo u „Tviteru” pre promene vlasnika. U poslednjoj priči u serijalu jedan od tih novinara je napisao da je nevladin institut Alijansa za osiguranje demokratije fabrikovao priču o ruskim botovima na „Tviteru”.

Priča o ruskom mešanju bila je jedna od glavnih tema na izborima 2016. i za vreme vlasti predsednika Donalda Trampa. Kako su isticali liberali i obaveštajne agencije, Moskva se umešala da bi olakšala Trampovu pobedu, a pomoć se ogledala i u otvaranju lažnih naloga na „Fejsbuku” i „Tviteru” sa kojih su kritikovani Hilari Klinton i ostale demokrate.

To je tvrdila i Alijansa za osiguravanje demokratije, koja je u okviru projekta „Hamilton 68” objašnjavala da raskrinkava lažne ruske naloge. Da bi potkrepili tezu o mešanju u izbore, mnogi mediji često su citirali „Hamilton 68” kao verodostojan izvor. Ipak, i zaposleni u „Tviteru” analizirali su navedene izmišljene profile i zaključili da je reč o pravim nalozima, a da „Hamilton 68” svaki „konzervativni ili legitimno desničarski nalog optužuje da je ruski”.

„Nema dokaza da potkrepe tvrdnje da su ovi nalozi ruske informativne operacije”, pisalo je u prepisci zaposlenih u „Tviteru”.

U odboru Alijanse za osiguravanje demokratije sede ljudi s kojima je Tramp bio u političkom ratu: liberali, pripadnici establišmenta i nekadašnji zvaničnici obaveštajnih službi. Među njima su i Džon Podesta, jedan od najbližih saradnika Hilari Klinton, i Majkl Makfol, američki ambasador u Rusiji za vreme predsednika Baraka Obame. Na čelu projekta „Hamilton 68” nalazio se Klint Vots, bivši agent Federalnog istražnog biroa, danas analitičar liberalne televizije Em-Es-En-Bi-Si.

U vreme dok je Vots dovodio u sumnju regularnost izbora između Donalda Trampa i Hilari Klinton pozivajući se na rusko mešanje, vodeći ljudi „Tvitera” uviđali su da „Hamilton 68” navodno demaskira ili profile ruske državne televizije RT ili profile stvarnih američkih korisnika mreže (bilo je i Kanađana i Britanaca). Iako je „Tviter” u internim dokumentima zaključio da je projekat „Hamilton 68” bio „pristrastan” i da je možda stvorio problem Amerikancima koji su označeni kao ruski botovi, rukovodstvo je odlučilo da neće javno prozvati Alijansu za osiguranje demokratije.

Mask je u „’Tviterovim’ dokumentima” okupio istraživače koji su, kao i on, kritični prema mejnstrim medijima, mada su neki od tih novinara radili za „Njujork tajms” ili „Roling stoun”. U okviru serijala dosad je najveću pažnju privukla priča o tome kako je kompanija sprečavala pristup kompromitujućim informacijama o Hanteru Bajdenu, sinu Džozefa Bajdena, pred predsedničke izbore 2020.

Tada je „Tviter” onemogućio tvitove koji su upućivali na tekst u tabloidu „Njujork post”, gde je objavljeno da mejlovi i dokumenta u pronađenom laptopu Hantera Bajdena svedoče o njegovim sumnjivim poslovima u Ukrajini i Kini. Iako je „Tviter” dan kasnije promenio odluku, Tramp je ovu blokadu uzimao kao dokaz da mu je ukradena izborna pobeda.